ПРВИ ДЕО Посланик Мухаммед, мир над њим, и људска права

ПРВИ ДЕО
Посланик Мухаммед, мир над њим, и људска права
    • Једнакост
• Права жена
• Права родитеља и ближњих
• Права потомака
• Права деце
• Права слуге
• Права комшије
• Права госта
• Права сирочета
• Права слабијег
• Права роба
• Права старијег
• Права оних са посебним потребама
• Права пута
• Права животиња

Божији посланик Мухаммед, мир над њим, и права
    Арапи су пре посланства Мухаммеда, мир над њим, били различитих племена, убијали су се међусобно и поробљавали су једни друге, тиранија је била закон који је владао овим племенима. Људи нису били једнаки у том периоду, него су богатији искориштавали права у потпуности, а робови нису имали никаквих права, јер су они били власништво својих газди.
Када је у питању жена, њена права су била угрожена у потпуности, она је била власништво свога оца и браће, а затим би постала власништво свога мужа, а након тога власништво његових наследника.
    Поред овога били су раширени и пагански обичаји као што су пљачка, отмица и трговина робљем, проституција, убијање женске деце, обожавање кипова и др.
Посланик Мухаммед, мир над њим, се супроставио оваквом јадном стању, па је успоставио систем који обухвата права свих, систем којем пре тога у историји човечанства, ни један други није био сличан.
Након што је позвао људе у обожавање само Бога Узвишеног, почео је са успостављањем једнакости међу људима, те је појаснио права човека и осталих живих бића у свим животним сферама.
Права човека, а и друга права у Исламу се одликују по томе што су то права која су постављена од стране Узвишеног Бога, па зато нико од људи не може да их укине, нити може да их избегне.
То су међусобно уравнотежена права која се међусобно не потискују.
То су права која обухватају сва доба човековог живота, било да се ради о детету у утроби, дечаку, младићу, одраслом, старом, здравом или болесном.

Једнакост
    Има ли нешто лепше од тога да човек живи у заједници у којој свако има исту прилику и у којој су сви једнаки, а једино што их чини бољим једних од других јесте богобојазност? У заједници у којој слабији има своје право код јаког, а сиромашан код богатог.
    Таква су само верска друштва чија је правила поставио Мухаммед, мир над њим, коме је Бог објавио: О људи, ми вас од једног човека и једне жене стварамо и на народе и племена вас делимо да бисте се упознали. Најугледнији код Аллаха је онај који је најбогобојазнији. Аллах, уистину, све зна и ништа Му није скривено.
(Кур'ан, поглавље Ел-Хуџурат, 13.)
Божији Посланик, мир над њим, је казао: „О људи, ваш Господар је један, ваш отац је један и нема предност Арап над неарапом, нити неарап над Арапом, нити има црвена раса предност над црном, нити црна над црвеном осим по богобојазности. Најугледнији код Аллаха је онај који је најбогобојазнији. Јесам ли вам доставио?“
И казао је: „Аллах је од вас уклонио охолост из времена џахилијета (периода пре Ислама) и хвалисање пореклом. Људи су потомци Адема, а он је створен од земље.“
Божији Посланик, мир над њим, је докинуо обичај хвалисања пореклом, а Арапи су у предисламском добу, добу џахилијета, имали обичај да се хвале својим пореклом, док су друге понижавали, па су чак и ратови избијали због тога. Посланик, мир над њим, је казао: „Четири појаве у мом уммету (народу) спадају у џахилијет (паганство) и људи их неће оставити: хвалисање пореклом, порицање (вређање) родословља, тражење кише посредством звезда и нарицање за умрлим.“
И казао је: „Ко не буде имао довољно добрих дела ништа му неће помоћи његово порекло.“
    И казао је: „О Фатима, ћерко Мухаммедова, тражи од мене шта желиш, али ја ти код Аллаха нећу бити од користи.“
И казао је: „Аллах не гледа у ваше изгледе, нити у ваше иметке, него гледа у ваша срца и дела.“

Права жене
    Нема сумње да жена чини пола друштва и да она рађа другу половину, па је тако она цело друштво.     Иако је жена у прошлости била потлачена, иако су јој права била одузета и њена част упрљана, Посланик, мир над њим, је био тај који је бранио жену, тај који јој је помагао и који јој је дао права о каквим је само могла да сања.
Посланик, мир над њим, је подстицао на љубав, пажњу, самилост, међусобно праштање и занемаривање лоших поступака како би човеков дом стајао на чврстим темељима које олује проблема не могу уништити нити уздрмати.
Узвишени Бог каже:
Са женама лепо живите.
(Кур'ан, поглавље Ен-Ниса, 19.)
Реч 'лепо' означава сваку врсту добра, доброчинства, љубазности, хуманости и самилости.
Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Бојте се Аллаха када су у питању ваше жене, ви сте их узели са сигурношћу од Аллаха и оне су вам постале дозвољене Његовом речју.“
Посланик, мир над њим, је познавао природу жене,те је напоменуо да постоји могућност да она погреши и да се треба на томе стрпети. Он је казао: „Опоручујте женама добро.“
И казао је: „Најбољи међу вама су они који су набољи према својим породицама, тј. женама, а ја сам најбољи према својој породици.“
Такође је казао: „Нека верник не мрзи верницу. Ако му се једна њена особина не свиђа, са другом је задовољан.“
Посланик, мир над њим, је појаснио и какав је грех уколико се учини неправда жени казавши:     „Највећи грех код Аллаха чини човек који се ожени неком женом, па након што се са њом задовољи, остави је и оде са њеним венчаним даром.“
Посланик, мир над њим, је био узор у нежности и лепом поступању са својим женама.     Једном приликом је казао својој жени Аиши, нека је Бог задовољан са њом: „Ја уистину знам када се ти наљутиш, а када си задовољна.” Па га је она упитала: „О Божији Посланиче, како то знаш?“, а он јој је одговорио: „Када будеш задовољна кажеш: 'Јесте, тако ми Господара Мухаммедова.', а када си љута кажеш:' Јесте, тако ми Господара Ибрахимова.'“. Она рече: „Тако је, и тако ми Бога, ја избегнем само твоје име.“
Са оваквим осећањима и лепим речима Посланик, мир над њим, се опходио према својим женама, а оне су, нека је Бог њима задовољан, узвраћале са истим осећањима.
На једном од путовања Посланик, мир над њим, се такмичио са Аишом, нека је Бог задовољан са њом, која каже: „Божији Посланик, мир над њим, се тркао са мном па сам га престигла. Прошло је времена док се нисам угојила, па се поново са мном такмичио и онда ме он престигао и казао: 'Ово је за онај пут.'“
Посланик, мир над њим, је назвао грехом узурпирање права жена рекавши: „О Аллаху, чиним светим права двоје нејаких: сирочета и жене.“
Посланик, мир над њим, је подстицао жене да буду задовољне својим мужевима казавши: „Хоћете ли да вас обавестим о томе које од вас ће у Рај?“ Рекле су: „Да, Божији Посланиче“, па је он казао: „То је она која много рађа децу и која је умиљата, а када се наљути и када јој се нанесе зло, или када се на њу муж наљути, каже: 'Ово је моја рука у твојој руци. Нећу заспати док не будеш задовољан.'“
Посланик, мир над њим, је подстицао и на то да жену треба интимно задовољити . Он је казао: „У вашем интимном односу је садака (милостиња).“, па су следбеници упитали: „О Божији Посланиче, зар и када човек задовољи своје страсти има награду?“ А он рече: „Шта мислите када би човек то урадио на недозвољен начин, да ли би имао грех? Исто тако, уколико то уради на дозвољен начин има награду.“
Посланик, мир над њим, је наредио да човек доноси опскрбу својој жени и деци и то је учинио најбољим удељивањем.
Божији Посланик, мир над њим, је казао:     „Динар који уложиш на Божијем путу, динар који уложиш за ослобођење роба, динар који уложиш да би помогао сиромаха, динар који уложиш на своју породицу, најбоље од свега тога је да уложиш на своју породицу.“
Такође је казао: „За све што потрошиш желећи тиме Божију награду, бићеш награђен, па чак и за залогај који ставиш својој жени у уста.“  
    Казао је и ово: „Када нахраниш себе, то ти је садака (милостиња), када нахраниш своје дете, то ти је садака (милостиња), када нахраниш своју жену, то ти је садака (милостиња) и када нахраниш свога слугу и то ти је садака (милостиња).“ 
    И казао је: „Човек када напоји своју жену водом има за то награду.“ Казао је Ел-Ирбад:     „Дошао сам својој жени и дао јој воде и пренео јој оно што сам чуо од Посланика, мир над њим.“

Право родитеља и ближњих
    Посланик, мир над њим, је наредио да се одржавају родбинске везе, па је упозорио на опасност прекидања веза међу родбином.
Када су у питању родитељи, Ислам је њихова права ставио на велики ниво тако да их је споменуо заједно са правима Бога. Узвишени Бог каже:
И Аллаху се клањајте и судруга Му не приписујте, а родитељима добочинство чините. (Кур'ан, поглавље Ен-Ниса, 36.)
Посланик, мир над њим, је упитан о најбољем делу, па је казао: „Намаз (молитва) у његовом времену, а затим доброчинство родитељима.“
Једном приликом је дошао неки човек Божијем Посланику, мир над њим, тражећи од њега дозволу да иде у џихад (борба на Божијем путу), па га је Посланик, мир над њим, упитао: „Јесу ли ти родитељи живи?“ Рече: „Да.“ Посланик, мир над њим, рече: „Код њих ти је џихад (борба на Божијем путу) .“  
Дошао је неки човек Посланику, мир над њим, и казао му: „Дошао сам да ти се заветујем на хиџру (пресељење ради слободног исповедања вере) и оставио сам своје родитеље плачући.“, па му је Посланик, мир над њим, казао:

„Врати се њима и учини да се насмеју исто као што си учинио да заплачу.“
Посланик, мир над њима, је наредио одржавање веза са родитељима, па чак и ако нису муслимани. Тако се преноси од Есме бинт Еби Бекр да је казала: „Дошла ми је мајка за време живота Божијег Посланика, мир над њим, а била је многобошкиња, па сам упитала Посланика, мир над њим, о одржавању везе са њом, а он је одговорио: 'Одржавај везу са њом.'“
Непослушност родитељима је један од највећих греха, јер је Посланик, мир над њим, казао:

 „Велики греси су: многобоштво, непослушност родитељима, убиство и лажно сведочење.“
    И казао је: „Аллах је проклео онога ко вређа своје родитеље.“
Посланик, мир над њим, је о одржавању родбинских веза казао: „Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека одржава родбинске везе.“  
    И казао је: „Најбоља садака (милостиња) је она која је дата рођаку који крије своје непријатељство према теби.“
Посланик, мир над њим, је Укбету б. Амиру казао: „О Укбе, спој везу са оним који ју је с тобом прекинуо, дај ономе ко је теби ускратио, и окрени се од онога који ти је неправду учинио.“ У другом предању стоји: „Опрости ономе ко ти је неправду нанео.“

Права синова и ћерки
    Посланик, мир над њим, је подстицао на лепо одгојање деце, тако да постану добра омладина и корисни људи за своју веру, домовину и друштво.
Божији Посланик, мир над њим, је казао:     „Није од нас онај који није самилостан према млађима и ко не цени старије.“
Такође је казао: „Наређујте својој деци да клањају (обављају молитву) од седме године, а ударите  их у десетој ако не буду клањали намаз и раздвајајте их у постељи.“
Преноси се да је Посланик, мир над њим, казао: „Најбоље што отац може оставити својој деци јесте леп одгој.“
Посланик, мир над њим, је подучавао децу како да једу и пију, па је једном приликом обратио дечаку и казао: „О дечаче, спомени Аллахово име, једи десном руком и једи испред себе.“
Посланик, мир над њим, је одгој женске деце посебно истакнуо. Аиша, је казала: „Једном приликом је код мене ушла жена и са њом две ћерке, тражећи нешто, а ја нисам имала ништа друго осим једне хурме, па сам је дала жени, а она ју је располовила и дала ћеркама, а себи није узела, те је затим устала и отишла. Након тога је ушао Посланик, мир над њим, па сам га о томе обавестила, а он је казао: 'Ко буде искушан са женском децом, па им чини добро,она ће му бити заштита од ватре.'“
А у предаји од Тирмизија стоји: „Ко буде искушан женском децом, па се стрпи, она ће му бити застор од Ватре.“
Посланик, мир над њим,  је, такође, казао: „Ко одгоји две девојчице све док не постану пунолетне, на Судњем дану ће бити са мном.“  (па је Посланик, мир над њим, саставио своје прсте).
Рекао је и ово: „Ко буде имао три ћерке или три сестре или две ћерке или две сестре па их одгоји и добро им чини, а затим их  уда, награда му је Рај.“
Посланик, мир над њим, је, када би му улазила ћерка Фатима, устајао да је пољуби, а затим би је ставио да седи на његово место.
Од права које је Посланик, мир над њим, дао деци јесте и то да имају удео у иметку свога оца.
Наводи се да је Сад б. Еби Векас хтео да удели две трећине свога иметка на Божијем путу, па му је Посланик, мир над њим, казао да то не чини. Са'д га је упитао може ли једну трећину, а Посланик, мир над њим, му је одговорио: „Трећина може, а и то је пуно. Боље ти је да своје наследнике оставиш богате него сиромашне, па да траже од људи.“

Права деце
    Детињство је тајна живота, животно уживање и дар од Узвишеног Бога, чију вредност може знати само онај којем је ускраћено и за остварење тога је уложио све што је вредно. Брига о деци, самилост и благост су ствари на које је Божији Посланик, мир над њим, подстицао и похвалио сваког онога ко тако чини.
Једном приликом су неки бедуини дошли Посланику, мир над њим, и упитали га: „Да ли ви љубите своју децу, на што је Посланик, мир над њим, одговорио потврдно.“ Они рекоше: „Али ми не љубимо нашу децу.“ Посланик, мир над њим, им одговори: „Шта ја могу кад вам је Аллах одузео милост из срца?“
Посланик, мир над њим, би често одлазио у далека села Медине да посети свога сина Ибрахима који је тамо дојио. Тамо је одлазио само да би пољубио свога сина, а затим би се враћао.
Када је умро Послаников унук, његове очи су засузиле, па му је Са'д б. Убаде казао: „Шта је то Божији Посланиче?“, а он му је одговорио: „То је самилост коју је Аллах улио у срца својих робова, а Аллах се неће смиловати осим онима који су самилосни.“
    Од Енеса, се преноси да је Божији Посланик, мир над њим, посећивао енсарије, становнике Медине, па би пољубио њихову децу и помиловао их по глави.
Посланик, мир над њим, би клањао и у таквом стању би држао Умаму, своју унуку, ћерку своје  ћерке Зејнеб. Када би устајао, узимао би је, а када би се спуштао на сеџду (лицем на тло), остављао би је.
Посланик, мир над њим, је казао: „Ко растави дете од његове мајке, Аллах ће њега на Судњем дану раставити од оних које је волео.“
Он је дозвољавао да деца седе тамо где и одрасли и давао им је сва права која је давао и другима.
Од Сехла б. Са'да Ес-Са'идија се преноси предаја у којој се наводи: „Када је Посланику, мир над њим, била донета посуда са пићем, он се напио. Са његове леве стране су седили старији, а са десне дете, па би он казао дечаку: 'Хоћеш ли дозволити да прво дам овим старијим.' (јер је ред) да се почне са десне стране). Дечак, који је био паметан, одговори: 'Не, тако ми Аллаха, мој удео нећу дати никоме.' Посланик, мир над њим, му је након тога дао посуду у руку.“
Посланик, мир над њим, је и оном детету које се роди и одвоји од мајке (изађе из стомака) дао право да буде наследник.
Он је уважавао њихова осећања и посећивао их је у њиховим кућама и местима где су се састајали, те би био благ са њима и миловао их по главама. Међу њима би организовао такмичења и поклањао је награде.

Права слуге
    Стандард сваке цивилизације огледа се у његовом односу према сиромашнима, слабима и онима који немају могућности да дођу до предпостављених и оних који доносе одлуке. Таквој врста људи припадају и слуге који раде у кућама код богатих и угледних. Њима је Посланик, мир над њим, дао сва права, саслушавао је њихове молбе и мишљења, и поштовао би их у потпуности.
Доказ томе су речи Енеса б. Малика, нека је Бог задовољан са њим: „Служио сам Посланика, мир над њим, десет година и никад ми није казао ни ух. Уколико бих нешто урадио, никада ми није рекао зашто сам то урадио, а уколико нисам урадио, никада ми није рекао зашто ниси.“
Наводи се предаја да је једна мединска робиња узела Посланика, мир над њим, за руку, па га је одвела тамо где је желела да јој помогне то што је желела.
Посланик, мир над њим, је упозорио на узнемиравање слуге, па макар он био и роб који је у нечијем власништву, те је нагласио да је узнемиравање роба један од разлога због којег може бити ослобођен од ропства. Рекао је Божији Посланик, мир над њим: „Ко ошамари или удари онога који је у његовом власништву, може се откупити само ако га ослободи.“
Преноси се од Ебу Мес'уда Ел-Енсарија да је казао: „Ударио сам свога слугу бичем, па сам иза себе чуо глас: 'Знај Ебу Месуде.' Тај глас нисам разумио јер сам био превише љут. Након што се приближио, увидео сам да је то Божији Посланик, мир над њим, па је опет казао: 'Знај Ебу Месуде, знај Ебу Месуде.' Након тога сам бацио бич из своје руке, а он је казао: 'Знај Ебу Месуде да је Бог Узвишени моћнији од тебе више него ти од овог момка.' Након тога сам казао: 'Никада више нећу ударити роба.“ У другој верзији стоји: „О Божији Посланиче, ослобађам га желећи Божије задовољство.'“, па му је Посланик, мир над њим, казао: „Када то не би учинио, Ватра би те дотакла.“  , тј. то не можеш учинити добровољно, него ти је то обавеза, јер си га ударио бичем.
На овакав начин се Посланик борио против ропства,  па је тако много робова ослобођено.     Посланик, мир над њим, је забранио да се роб оптерећује преко његових могућности казавши: „Робу припада храна и одећа и не сме се оптеретити преко његових могућности.“
Једном приликом неки човек је дошао Посланику, мир над њим, и упитао га : „О Божији Посланиче, колико пута да опростим своме робу, а он је одговорио: седамдесет пута сваки дан.“

Права комшије
    Велики број људи не посећује своје комшије и не пита за њих. Има људи који узнемиравају своје комшије, а да то и не знају. Некада се човек разболи и у потреби је да му његов комшија помогне, али не може доћи до њега у том тешком стању. Оваква врста изолације је резултат савременог живота који је учинио да многи људи забораве своје обавезе према заједници.
    Због велике важности права комшије Посланик, мир над њим, је казао: „Џибрил (анђео Гаврило) ми је толико опоручивао комшију да сам помислио да ће комшија бити један од наследника свога комшије.“  , тј. помислио сам да ће комшија имати удео у оставштини свога комшије.
И казао је: „Најбољи код Аллаха су они који су најбољи према својим пријатељима, а најбоље комшије су они који су најбољи према својим комшијама.“  
    Такође је казао: „Горе је човеку да почини блуд са женом свога комшије, него да то почини са десет других жена. Горе је човеку да украде нешто из куће свога комшије, него да украде из десет других кућа.“
Казао је и ово: „Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека не узнемирава свога комшију.“
А у предаји код Муслима стоји: „Ко верује у Бога и Судњи дан нека чини добро своме комшији.“
    И казао је: „Није верник онај који се засити, а његов комшија је гладан.“
И казао је: „О Ебу Зерре, када скуваш супу, додај више воде и понуди то и комшији.“
И казао је: „Колико ли је оних који живе поред свог комшије и говоре: 'Господару, питај онога зашто ми је закључао своја врата и забранио ми своје добро.'“

Права госта
    Леп гест на чијој лепоти су се сложили људи јесте одавање почасти госту, те његов дочек са добродошлицом. Због тога, налазимо да је Посланик, мир над њим, спојио веровање у Бога Узвишеног и почаст госту.

Он, мир над њим, је казао:
„Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека почасти свога госта.“
Када је у питању путник којем је онемогућено даље путовање, Посланик, мир над њим, је наредио онима код којих он борави да се према њему лепо односе три дана, казавши: „Обавезно гостопримство траје три дана, а након тога је доброчинство.“
Од госта се тражи да не отежава домаћину тако што ће се дуго задржавати да не би тиме правио потешкоће, јер је Посланик, мир над њим, казао:     „Није дозвољено госту да остаје дуже како не би стварао потешкоће домаћину.“

Права сирочади
    Ислам наређује да се води брига о сирочадима, да им се доброчинство чини као и то да им се пружи рука помоћи. Узвишени каже: И сироче не уцвили. (Кур'ан, поглавље Ед-Духа, 9.)
Посланик, мир над њим, је казао:
„Ја и онај који води бригу о сирочету ћемо у Рају бити (близу) као ова два прста.“  , па је показао своја два прста, кажипрст и средњи прст.
    Посланик, мир над њим, је упозорио да је једење иметка сирочета један од великих греха, казавши: „Клоните се седам упропашћујућих греха.“ Присутни су упитали: „Који су то греси?“ Он је одговорио: „Ширк (многобоштво), бављење сихром (враџбином), бесправно убијање, камата, једење иметка сирочета, бежање са бојног поља и потвора честитих верница.“
Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Ко муслиманско сироче узме да храни све док се не осамостали, Рај му је загарантован.“
Једном приликом дошао је неки човек Посланику, мир над њим, жалећи се на окрутност у своме срцу, па га је Посланик, мир над њим, упитао:     „Желиш да ти срце буде благо и да постигнеш оно што ти је потребно? Онда буди благ према сирочету, помилуј га по глави, нахрани га оном храном коју ти једеш. Тако ће ти срце постати благо и постићи ћеш шта желиш.“

Права слабих и сиромашних
    Посланик, мир над њим, је водио рачуна о слабијима, онима који нису имали иметка а ни породице. Примао би од оних који би чинили добро, а прелазио би преко њихових грешака. Њихове потребе је журно извршавао, а уколико би им била причињена штета или би били узнемирени, па макар и са речју која би их наљутила, Посланик, мир над њим, би им ту штету отклањао.
Преноси се од Аиза б. Амра да је Ебу Суфјан, један од великана племена Курејш, прошао са делегацијом поред Селмана ел-Фарисија, Сухејба Ер-Румија и Билала Ел-Хабешија, а они су некада били робови и били су сиромашни, па су казали: „Божије сабље нису узеле своје право код Божијих непријатеља.“ Ебу Бекр је упитао: „Зар то кажете вођи и прваку Курејшија?“ Након тога је отишао Посланику, мир над њим, и обавестио га о томе, а он му је казао: „О Ебу Бекре, можда си их наљутио. Ако си то учинио,‚онда си и Госпадара наљутио.“     Па је Ебу Бекр отишао до њих и упитао их: „О браћо моја, јесам ли вас наљутио?“, а они су му одговорили: „Ниси, Аллах ти опростио, брате.“ 
    Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Можда баш онај чупави прашњави човек којег људи терају од својих врата када би од Бога затражио нешто – Он би му то услишио.“
Посланик, мир над њим, је подучавао своје следбенике да иметак, друштвени положај и престиж не дају човеку вредност уколико је не заслужи. А сиромаштво, мањак иметка и низак статус у друштву неће човеку умањити вредност коју је заслужио.
Једном приликом је неки човек са својим пријатељима прошао поред Посланика, мир над њим, па их је он упитао: „Шта мислите о овоме човеку?“ Они су одговорили: „Он је један од најугледнијих људи. Он, тако ми Бога, када би запросио неку, она би пристала, када би се за нешто заузео, то би било примљено, а када би говорио, то би се слушало.“

Посланик, мир над њим, је ћутао. Након тога је прошао један сиромашан муслиман, па је Посланик упитао: „Шта мислите о њему?“, а они су одговорили: „Када би он запросио жену, не би га прихватила, када би у нечему посредовао то се не би примило, а када би говорио то се не би слушало.“ Затим је Посланик, мир над њим, о сиромаху казао: „Овај је бољи него препун свет онаквих.“
Божији Посланик, мир над њим, је казао:

„Хоћете ли да вас обавестим о становницима Раја? То је сваки слабић који, када би од Бога нешто затражио, Он би му то испунио.

Хоћете ли да вас обавестим о становницима Ватре? То је сваки сурови, непокорни и охоли.“
Један од доказа да се Посланик, мир над њим, бринуо за слабије јесте случај где је једна црнкиња која је чистила џамију, престала долазити, па је Посланик упитао за њу, а они су му одговорили да је умрла. Тада је он упитао: „Како ме нисте обавестили? Покажите ми њен гроб.“ Након што су му показали, он јој је клањао џеназу (намаз који се клања за умрлу особу).
Друштво у којем слаби и сиромашни осећају да су битни и да се одговорни о њима брину јесте друштво у којем влада солидарност, милосрђе и хуманост чије се благодати просипају на свакога.
    Због тога је Посланик, мир над њим, казао:

„Коме Бог да власт у нечему што се тиче муслимана, па он занемари њихове потребе и учини их сиромасима, Бог ће њега занемарити, оставити и осиромашити на Судњем дану.“
У предаји коју бележи Тирмизи казао је: „Који год вођа затвори врата пред оним ко има неку потребу или пред сиромасима, Бог ће затворити врата небеса кад он буде у некој потреби и сиромаштву.“
И казао је: „Ко буде имао власт над људима, па затвори своја врата пред сиромашним, оним коме је учињена неправда или оним ко има неку потребу, Бог Узвишени ће затворити врата Своје милости када он буде имао неку потребу, или буде сиромашан.“
Посланик, мир над њим, је позвао комплетно друштво да стане у одбрану оних којима су права узурпирана без обзира какав имао положај и углед.
Тако је направио везу између овог питања и питања вредности једног народа или заједнице казавши: „Како да Бог цени народ у којем слабији не узимају своје право од богатих, а богатима то неће нанети штету.“

Права робова
    Посланик, мир над њим, је послан друштву које је је било сачињено од робовласника и робова.

Робовима није припадало никакво право, било да се ради о имовинском, социјалном или политичком праву. Посланик, мир над њим, је подигао њихов статус и подстицао је на њихово ослобађање, а и за такве поступке је обећао велику награду.
Један од Посланикових, мир над њим,  савета у погледу робова био је: „Бојте се Бога у погледу онога што поседујете.“
Он је казао: „Ваши робови, ваши робови. Храните их оном храном коју ви једете, облачите их оном врстом одеће коју ви облачите. Ако ураде неку непослушност коју ви не желите да опростите, продајте их, а немојте их мучити.“
Такође је казао: „То су ваша браћа која вам служе и коју је Бог учинио да буду у вашем поседу. Онај који буде имао свога брата као роба, онда нека га храни храном коју он једе а и нека му даје одећу коју он облачи, и нека га не оптерећује оним што не може поднети, а ако га оптерети са нечим што не може поднети нека му помогне.“
Такође је казао: „Ко неправедно удари роба, биће му враћено на Судњем дану.“
Казао је и: „Ко ошамари или удари свога роба, мора га ослободити да би се откупио.“
Посланик, мир над њим, је подстицао на ослобођање робова казавши: „Који год муслиман ослободи другог муслимана, он ће му бити откупнина од Ватре, и биће награђен за сваку његову кост, а која год муслиманка ослободи другу муслиманку, она ће јој бити откуп од Ватре и биће награђена за сваку њену кост. А који год муслиман ослободи две муслиманке, оне ће му бити откуп од Ватре и биће награђен за сваку њихову кост.“
Од Абдуллаха б. Амра се преноси да му је дошао кахреман (менаџер-саветник) и упитао га: „Да ли си својим робовима дао храну?“ Одговорио је: „Не.“ Тада кахреман рече: „Иди и дај им храну, јер је Посланик, мир над њим, казао: 'Довољно ти је греха да ускратиш храну онима које поседујеш.'“
И казао је: „Бог ће казнити сваког онога ко буде кажњавао људе на овом свету.“

Права старијих
    Старије особе су зашле у године у које осећају усамљеност и последице старости, попут слабости, болести и томе слично. Они су, такође, људи који имају искуство и мудрост, и зато је потребно да их друштво не занемарује, већ их треба поштовати и ценити, и треба се окористити њиховим искуством и могућностима.
    Посланик, мир над њим, се поносио старијим људима и говорио о њиховим вредностима, као и то да они имају велико право у друштву. Он, мир над њим, је казао: „Ко буде имао у Исламу једну седу длаку, она ће му бити светиљка на Судњем дану.“
Посланик, мир над њим, је подстицао на поштовање старијих, па је тако казао: „Један од начина величања Бога јесте поштовање старијег муслимана.“
Посланик, мир над њим, је давао предност старијима приликом пијења. Погледај само овај хадис у којем на видело излази Посланиково, мир над њим, поштивање старијих и деце, у истом смеру. Од Сехла б Са'да Ес-Саидија се преноси да је Посланику, мир над њим, донета посуда са пићем, па је пио из ње. Са његове леве стране су седели старији, а са десне дечак, те је казао дечаку:     „Хоћеш ли дозволити да прво дам овим старијима?“ Дечак рече. „Не, тако ми Бога, мој удео од тебе нећу дати никоме.“
Посланик, мир над њим, му даде посуду у руку.
Гле чуда! Аллахов Посланик, мир над њим, печат свих посланик и веровесника, тражи од дечака дозволу да почне са старијима који су били на његовој левој страни, из поштовања према њима и њиховим годинама. Дечак то одбија јер жели да пије након Посланика, мир над њим, како би пио са места са којег је пио Посланик, мир над њим, одбијајући да икоме да предност у томе. Посланик је тражио дозволу јер је суннет (пракса, ред), када је у питању пијење и томе слично, да се почне са онима који су са десне стране.

Права људи са посебним потребама
    Постоје људи чија је судбина била да их задеси несрећа у неком од телесних органа, што се одразило на цео њихов живот. Неки људи можда не маре за њих, нити обраћају пажњу на њихова осећања и њихове проблеме. Посланик, мир над њим, није заборавио људе са посебним потребама, него им је поклањао пуну пажњу и бринуо се о њима.
Једна жена која је имала менталних проблема зауставила је једном приликом Посланика, мир над њим, и казала му да има неку потребу, а Посланик, мир над њим, јој је казао: „О мајко тога и тога, изабери који део пута желиш и стани ту па да и ја стојим са тобом.“ И Посланик се осамио са њом  све док је није саслушао и испунио то што јој треба.
Њих је Посланик, мир над њим, посећивао у њиховим домовима. Једног дана је својим следбеницима казао: „Идемо до племена Вакиф да посетимо оштровидог.“  , тј. слепог човека.
Погледај како га је назвао оштровидим, слутећи му тиме добро.
Посланик, мир над њим, је њих обрадовао великим наградама казавши: „Узвишени Бог је казао: 'Када роб буде искушан слепилом па се стрпи, ја ћу му заузврат подарити Рај.'“
Посланик, мир над њим, је подстицао да се ономе ко слабо види и ко је у потпуности слеп покаже пут, казавши: „Твој поглед којим помогнеш ономе ко има слаб вид је садака (милостиња).“
Једном приликом је дошла жена коју би понекад хватала једна врста лудила Посланику, мир над њим, и казала је: „О Божији Посланиче, моли Бога за мене.“, а он је казао: „Ако хоћеш молићу Бога па ће те излечити, а ако хоћеш стрпи се, па нећеш полагати рачун на Судњем дану. Тада је она рекла: ’Стрпећу се само да не полажем рачун.’“

    Права пута којим се пролази
    У исламу постоје правила везана за пут којим људи пролазе. Та правила забрањују узнемиравање људи, као што се дешава у многим земљама. Преноси се да је Божији Посланик, мир над њим, казао: „Чувајте се седења на путу којим се пролази.“ Следбеници казаше: „Ми то морамо, то су наша места где седимо и разговарамо.“ Посланик, мир над њим, им рече: „Ако већ морате, онда дајте путу његово право.“ Они га упиташе: „А која су то права пута?“, на што им он одговори: „Обарање погледа, отклањање онога што људима смета, одговарање на селам, те наређивање добра и одвраћање од зла.“
Од права која пут има јесте и забрана вршења нужде на њему и у хладовима. Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Чувајте се две особе које су проклете: онај који врши нужду на местима којима људи пролазе и онај који врши нужду у хладовима (који људима служе за одмор).“
Од тих права јесте и уклањање онога што пролазнике узнемирава, јер Посланик, мир над њим, каже: „Прошао је човек поред гране која је била на путу па је казао: 'Уклонићу ово да муслиманима не смета.' Због тога је уведен у Рај.
Божији Посланик, мир над њим,, је казао:
„Видео сам човека како ужива у рајским благодатима због дрвета које је уклонио са пута, а које је узнемиравало људе.“

Права животиња
    Посланик, мир над њим, је подигао заставу благог поступања са животињама и наредио је да се према њима лепо поступа, као и да се нахране и напајају и да се не оптерећују оним што не могу поднети.
    Божији Посланик, мир над њим, је казао:
„Један човек је ишао путем па је пуно ожеднео. Нашао је бунар, спустио се у њега и напио се. Након што је изашао угледао је пса који је дахћао и јео земљу од жеђи. Човек рече: 'Овај пас је жедан као што сам и ја био.' Сишао је у бунар, напунио своју обућу водом, а затим је држао у својим устима док се није попео. Када се попео, напојио је пса. Бог му је, захваљујући томе, грехе опростио.“ Следбеници су упитали: „О Божији Посланиче, зар и код животиња можемо добро дело зарадити?“, а он им одговори: „За свако живо биће можете зарадити награду.“
Као што је споменути човек заслужио опрост због тога што је напојио пса, исто тако је Посланик, мир над њим, споменуо казну за онога ко кажњава животиње казавши: „Једна жена је мучила мачку тако што ју је затворила све док није умрла, па је због тога ушла у Ватру. Није је ни хранила, ни појила када ју је затворила, нити јој је допустила да се прехрани инсектима са земље.“
Када се коље животиња чије је месо дозвољено да се једе, Посланик, мир над њим, је наредио да се то чини на леп начин. Он је казао: „Бог је прописао лепо поступање у свакој ситуацији. Када убијате, то лепо (благо) чините, а када кољете то лепо радите. Зато наоштрите своје ножеве да би олакшали животињи коју кољете.“
Од Ибн Аббаса, се преноси да је један човек положио овцу, оштрећи нож поред ње, па је Посланик, мир над њим, казао: „Зар желиш да је усмртиш више пута. Требао си наоштрити нож пре клања.“
И казао је: „Бог је проклео онога ко масакрира животиње.“
И казао је: „Ко буде милостив према животињи коју коље, макар то био и врабац, Бог ће му се смиловати на Судњем дану.“