Пример упознавање Посланика од стране великог јеврејског рабина
    Зејд б. Са'нех, један од јеврејских рабина који је желео да се увери у искреност Посланика, мир над њим, изложио је Посланика, мир над њим, испиту кроз његово понашање са људима, али и са онима који су му се супростављали у веровању, па му након тога није преостало ништа друго него да призна његово веровесништво и да постане један од његових следбеника и да поверује у његово посланство.
    Абдуллах б. Селам је казао: „Када је Бог хтео да упути Зејда б. Са'нех на прави пут, он је казао: 'Све знакове који указују на веровесништво Мухаммеда, мир над њим, сам видео на његовом лицу када сам га погледао, осим два која нисам има прилику да спознам, а то су да је његова благост изнад његове љутње и да исказана љутња према њему само повећава његову благост.'“
Зејд је казао: „Посланик је изашао из својих соба, а са њим је био Алија б.Еби Талиб, па му је дошао човек на јахалици као пустињак, и казао: 'О Божији Посланиче, село у којем живи то и то племе је ушло у Ислам и прихватило га. Ја сам им казао да, уколико прихвате Ислам, биће опскрбљени са свих страна, међутим њих је снашло тешко стање и суша. Ја се сада, о Божији Посланиче, бојим да не напусте Ислам из похлепе као што су и ушли у њега из похлепе. Зато, ако сматраш да треба да им пошаљеш некога са помоћи, учини то.“
Каже Зејд: „Па је Посланик погледао у човека до себе, мислим да је био Омер.“
Па је Омер казао: „Од иметка није остало ништа, о Божији Посланиче.“
Зејд је казао: „Па сам му се приближио и казао му: 'О Мухаммеде, да ли имаш да ми, до одређеног рока, продаш познатих хурми из палмовика тог и тог племена?'“
Тада му је Посланик, мир над њим, казао: „Немам, о јевреју, али имам да ти продам до одређеног рока неке друге познате хурме које нису из палмовика тог и тог племена.“
Зејд је казао: „У реду, продај ми их.“
„Након тога сам“, каже Зејд, „извадио врећицу у којој се налазио новац, па сам му дао осамдесет мискала злата (око 340. грама) за хурме које ми је требао дати до одређеног рока. Он је тај новац дао неком човеку и казао му је: 'Иди брзо до њих и дај им овај иметак као опскрбу.' Када је било два или три дана до истека рока, изашао је Божији Посланик, мир над њим, да обави џеназу (сахрану) намаз једном човеку од енсарија, а са њим су били Ебу Бекр, Омер, Осман и група његових следбеника.
Када је клањао џеназу, Посланик, мир над њим, се приближио једном зиду, те се наслонио на њега, а ја сам га ухватио за прса и љутито погледао.

Након тога сам га упитао:
'Зар ми нећеш дати мој новац,о Мухаммеде? Тако ми Бога, живећи са вама, нисам синове Абдул-Муталлиба познавао као оне који не враћају дуг.'
Погледао сам у Омера б. Ел-Хаттаба којем су се очи кружиле на лицу, а затим ме је погодио својим погледом, те казао: 'О Божији непријатељу, зар говориш Посланику то што чујем и са њим радиш то што видим. Тако ми Онога Који га је послао са истином, да није онога за шта се бојим да ће ми измаћи  одсекао бих ти главу овом својом сабљом.'
Посланик, мир над њим, је посматрао Омера веома смирено и сталожено, а затим је казао: 'О Омере, ми смо уистину требамо од тебе нешто друго, а не ово, а то је да мени наредиш да на најлепши начин извршим своју обавезу, а да њему наредиш да на леп начин тражи своје право.
Иди Омере и дај му његово право које му припада и још на то додај двадесет прегршти хурми због тога што си га престрашио и претио му.'
Омер је отишао са мном, те ми испунио моја права и још на то додао двадесет прегршти хурми, а ја сам га упитао: 'Чему овај вишак?'
Омер ми одговори: 'Посланик, мир над њим, ми је наредио да ти дам овај вишак зато што сам ти претио и преплашио те.'
Казао сам: 'Знаш ли ко сам ја?'
Одговорио је: 'Не знам, ко си ти?'
Казао сам: 'Ја сам Зејд б. Са'нех.'
Поново је упитао: 'Рабин?'
Одговорио сам: 'Да,рабин.'              
Омер ме је тада упитао: 'Шта те је навело да кажеш Божијем Посланику, мир над њим, оно што си казао и да урадиш оно што си урадио?'
Одговорио сам: 'О Омере, у све знакове посланства Мухаммеда, мир над њим, сам се уверио када сам га погледао у лице, осим два, а то су да његова благост надвладава његову љутњу и да исказана љутња према њему повећава само његову благост. Сада сам се и у то уверио, па сведочим, о Омере, да сам ја задовољан Богом као Господарем, Исламом као вером и Мухаммедом, мир над њим, као послаником. И узимам те за сведока да је пола мога иметка - (а ја га највише имам) – као милостиња свим следбеницима Мухаммеда, мир над њим.'
Омер је тада казао: 'Неким следбеницима, јер ти их не можеш обухватити све.'
Казао сам: 'Некима од њих.' Па смо се ја и Омер вратили Божијем Посланику, мир над њим.“
Након тога је Зејд казао: „Сведочим да нема другог Бога Који заслужује да се обожава с правом осим једног Бога и да је Мухаммед Његов роб и посланик.' Поверовао сам у њега и учествовао сам са њим у многим биткама.“ Погинуоје у бици на Тебуку, борећи се, не бежећи.