Сестре у Исламу
Моја драга сестра с којом сам толико тога прешла. Волим је у име Аллаха.
Да су ми пре неколико година причали да ћу ову недељу поподне дочекати на овом месту и с овим људима, насмејала бих се. Данас сам ту. Имамо скуп сестара у просторијама поред Бајракли џамије. Дивни су нам сусрети. Маша-Аллах! Спомињемо Узвишеног Аллаха, доносимо салавате (благослов) на Посланика, мир над њим. Помажемо се, волимо се у име Аллаха и причамо једна другој своју причу.

Понекад пожелим да овај осећај траје дуже. Онда се сетим да ћемо се, у име Узвишеног Аллаха, скупити у Џеннету да заједно и вечно величамо Њега (Бога) и да се међусобно сусрећемо. Ако Бог да.

Јако сам везана за овај џемат. Он ми је на неки начин показао праву слику ислама. Сада седимо заједно и надамо се присуству мелека (анђела), јер они бораве на местима где се Узвишени Аллах велича и хвали. Борити се за ову веру у сред града сиромашног њоме, велика је част и понос. Хвала Богу.

Мене је на неки начин исламу привукло баш то што сам могла да видим јединство међу људима. Они имају исти циљ. Ми, сестре у џемату, заједно се молимо и спуштамо лице на сеџду. У исто време, изговарамо речи хвале и захвале. Када је рамазан, заједно, у име Узвишеног Аллаха постимо, осећајући глад, жеђ, нестрпљење, али једна другу бодримо и подсећамо на величину поста и награду за постаче. У тиму спремамо ифтаре (вечера након поста). Наша дружења нису пуна беспосличарења и кафенисања. Напротив, трудимо се да помогнемо другима, да освежимо ислам и муслимане.

Заједно напредујемо, радујемо се лепим и срећним догађајима, а плачемо и тужни смо кад је неко у искушењу или недаћи. Саветујемо једни друге. Волимо се.

Кад ми је тешко, позовем сестру и исплачем се. Знам да је тада и њој тешко, али она неће да плаче да мени не би било још теже. А после ће, Аллах најбоље зна како, на ноћном намазу пролити сузе и молити Аллаха за мене и моје стање. Молиће Га да се нађемо у Рају, да будемо вечно заједно.

Трудимо се да што више сазнамо и променимо. Због околности у којима живимо, често неке сестре оду из Београда, па нам зато пуно недостају. Али, оне су присутне у нашим мислима и молитвама. Понекад дођу и посете наш џемат и знају да им је ту било најлепше.

Прича о томе како се сестре у исламу воле и поштују, таква је да се о њој може роман написати. Тај роман био би пун љубави, нежности и саосећања које свака од нас доживи у том дружењу. Оне нису моје рођене сестре. Није нас иста мајка дојила нити чувала, али потичемо од исте мајке – Хаве (Еве). Исто тако, нама су заједничке и мајке верника - Аиша, Хатиџа... Бог био задовољан њима.

Често се сетим хадиса (казивања) којег -бележе Бухарија и Муслим, а говори о категоријама људи који ће на Судњем дану бити у хладу Арша (Божијег престоља), када другог хлада неће бити. Наводи се и категорија: „...двоје који се заволе у име Узвишеног Аллаха, друже се и растану на тој основи.“ Надам се да ћемо и ми, из тог разлога, бити спашени у хладу на Судњем дану.

Шта помислите када видите жену која је скромније обучена? У њеном понашању примећујете самилост и великодушност, смиреност и искрено задовољство. Овај опис одговара муслиманки која је постала свесна постојања Бога. Свака муслиманка може да живи покорна свом Господару, Створитељу, а да није лишена лепоте мајчинства и наклоности супруга. Може бити покорна Богу, а да Истовремено осети благодати брака и љубави. Њене обавезе дневних молитви, поста, ходочашћа и зеката  су исте као и обавезе мушкарца.

Када је с породицом, она ће бити пажљива мајка и супруга, као и свака друга. Помислићете да је то пуно обавеза. Како жена да буде добра верница, максимално посвећена вери и Богу, а да буде и добра супруга, домаћица и мајка? Међутим, свака муслиманка, верница је управо све то. Када свако од нас стреми да напредује на Аллаховом путу и да стекне Божије задовољство, онда му Милостиви Аллах олакша у томе.

Када сам почела да се дружим с њима, уверила сам се да су муслиманке племените и пажљиве. И сама сам била пред примањем ислама, и већ сам се осећала као муслиманка, као једна ођ њих. Од првог момента, све су ме прихватиле као рођаку коју нису виделе годинама и која се одједном појавила, тј. као члана породице. Па наравно, ми и јесмо сестре по вери. Сто сам била више у исламу, веза са сестрама је бивала још чвршћа, као да се знамо целог живота. Заиста, ја их доживљавам као рођене сестре.

Знате ли какав је осећај имати на стотине милиона сестара? Верујте ми, прелепо је. У коју год земљу да одете, осетићете топлоту и радост у срцу када примите селам и осмех од сестре која вас први пут у животу види, али која зна да сте јој сестра у вери, и прихвата вас као своју. То је осећај среће који вас испуни као кад добијете десетку на испиту. Не знам ни сама како да опишем. Сваки осмех сестре у исламу је прелеп поклон, а њој добро дело.

Концепт ислама је јако једноставан и практичан. Човек не мора да се изолује од остатка света да би постигао потпуну покорност Богу. Напротив, свако добро дело учињено у име Узвишеног Аллаха, и зарад Његовог задовољства, само је по себи велико и вредно. Оно представља покорност Аллаху, било да обављате молитву, било да постите, удељујете помоћ сиромаху, храните дете, спремате мужу кревет за одмор или упућујете сестри муслиманки поздрав и осмех.
 
У скоро исто време, муслиманке широм света чине неки од наведених видова ибадета (богослужја) своме Створитељу. Неке се готово непрестано труде, неке понекад, али исти им је циљ на уму. Муслиманка је сестра, мајка, ћерка, жена или пријатељица. Она се свакога дана осећа срећнијом, кориснијом и здравијом.

Дакле, ислам је неизмерна пракса у човековом животу. То је оно што наводи многе људе да прихвате ову веру као свој нови начин живота.

Овом приликом нисам причала о свом путу у ислам. Причала сам о ономе што ме је привукло и задржало у овој дивној оази мира. То је пракса, то су дела.

Боже мој, Ти си наш Господар. Ти си нас створио и ми смо Твоји робови (слуге). Опрости нам, јер само Ти можеш да опростиш. Амин!
Истикама