Посланик Мухаммед мир над њим, и лечење светских проблема

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ
Посланик Мухаммед мир над њим, и лечење светских проблема
1. Лечење проблема тероризма
2. Лечење насиља у породици
3. Лечење душевне празнине
4. Лечење бриге и депресије
5. Лечење сексуалних проблема
6. Лечење проблема алкохола и опојних средстава
7. Лечење проблема магија и враџбине
8. Лечење сиромаштва
9. Лечење проблема околине

Посланик Мухаммед и лечење светских проблема
Увод
    Један од циљева мисије Божијих посланика Мојсија, Исуса и Мухаммеда, нека је на њих благослов и спас, је било ношење са стањем људске природе, и брига о њој у складу са одредбама веровања, морала и побожности.
Због тога је Ислам описан као природна вера, као што се то спомиње у речима Узвишеног:
Ти управи лице своје вери, као прави верник, вери, делу Аллахову, према којој је Он људе начинио – не треба да се мења Аллахова вера, јер то је права вера, али већина људи не зна.
(Кур'ан, поглавље Ер-Рум, 30.)
Једно од средства сарађивања са природом човека јесте и признавање постојања разних људских тенденција и оријентација и зато човек не може да негира постојање тих разноврсних тенденција, емоција и осећаја које је Узвишени Бог створио у човеку. Све ово је потребно да се засити одговарајућим методама и да се реше проблеми, али без негирања њиховог постојања или опхођењем према њима као да су далеко од нас и да смо ми чисти од тога.
Један од друштвених проблема који је Посланик, мир над њим, лечио јесте и проблем тероризма. То је веома стар проблем који је био присутан са првим људима на земљи, а након тога су се појавили разни облици као идеолошки терор и физички терор. Оваквој врсти проблема Посланик, мир над њим, је пронашао практично решење које је у складу са исламским програмом, његовом умереношћу, уравнотеженошћу и толеранцији.
Такође, Посланик, мир над њим, се сусретао са проблемом насиља у породици које се веома проширило у друштву већ дуго времена. То је радио тако што је човека саветовао да лепо поступа, да користи благе речи, да занемарује ружне поступке и да води бригу о својој породици и деци.
Један од проблема који се посебно раширио у овом времену јесте брига и депресија. Посланик, мир над њим, је за тај проблем поставио веома делотворан лек који произилази из човекове душе, са једне стране, а са друге стране узима у обзир спољашње факторе који проузрокују овакво стање, и тиме га искорењује или минимизира.
Тако је решавао и проблеме везане за брак.
Посланик, мир над њим, је подстицао на брак јер он са собом носи велико добро и чува част, и утиче на одржавање људске врсте.
Посланик је забранио монаштво и оно у Исламу не постоји.
Такође, лечио је проблем алкохолизма и опојних средстава тако што је спомињао лоше последице, њихову штетност по тело и морал, и ружна дела која произилазе из тога. Исто тако је ономе ко то користи одредио одговарајућу казну која ће га одвратити и обесхрабрити да чини такве ствари.
    Полазећи од чињенице да наука и разум заузимају велики положај у Исламу, Посланик, мир над њим, се борио против свих врста митова који немају никаквог доказа и борио се против сихирбаза, врачара и мађионичара (варалица) који су скренули са пута знања, спознаје и доказа на пут претпоставки и лажи, па је онога ко се бави споментим радњама упоредио са оним које је изашао из Ислама.
Такође је Посланик, мир над њим, лечио проблем сиромаштва и тражио заштиту од њега,  поставио је решења која чувају заједницу да не падне у канџе сиромаштва, зло и понижење које оно носи.
    О томе Посланик, мир над њим, каже:
„Јак верник је бољи и Богу дражи од слабог верника, а у обојици је добро. Труди се да радиш оно што ти користи, ослони се на Бога и немој малаксати.“
Његова, мир над њим, визија је обухватала и цели универзум, како би се уредила цела околина, Земља, небеса, воде и то је учињено једним од начина приближавања Узвишеном Богу.
Чак је казао: „И уколико би наступио кијаметски (судњи) дан, а у руци ти је садница, засади је.“

Лечење проблема тероризма
    Један од проблема који нарушава сигурност и глобалну стабилност јесте тероризам и заплашивање оних којима је гарантован мир, напад на људске животе и иметке.
Тероризам је светски проблем који није специфичан само за неку заједницу, народ или веру.
Посланик, мир над њим, се борио против овог проблема на више начина:
1. Указивао је на светост иметака, крви и живота, те на опасност бесправног напада на њих. Он је казао: „Доиста су ваша крв и иметак свети, као што је свет овај дан у овоме светом месецу и у овој светој земљи.“
И рекао је: „Доћи ће убијени са својим убицом на Судњем дану, држећи га за његову кику и главу, а из његових вена тече крв, па ће казати: 'Господару, питај овог, због чега ме је убио?'“
Обавестио нас је Посланик, мир над њим, да је људска крв прво за шта ће човек бити питан рекавши:
„Прво за шта ће се људима судити на Судњем дану јесте крв.“
Ово је због тога што је људска крв веома света и због величине греха који има онај који је пролије бесправно.

    2. Ислам је забранио неправедно нападање или ел-и'тида. У Курану се наводи:
Али немојте бити насилници, Аллах доиста не воли оне који насиље чине.
(Кур'ан, поглавље Ел-Бекара, 190.)

3. Посланик, мир над њим, је нека од терористичких дела назвао неверством рекавши:
„Немојте се после мене у неверство враћати тако што ће те једни друге убијати.“
И рекао је: „Вређање верника је грех, а борба против њега је неверство.“

4. Посланик, мир над њим, нас је обавестио да ће они који су погинули као учесници у терористичким радњама у Ватру. Он је казао:
„Када се два муслимана суоче сабљама, и убица и убијени ће у Ватру.“ Неко је упитао: „О Божији Посланиче, јасно нам је за убицу, али зашто убијени?“ Он је одговорио: „И он се, такође, трудио да убије свога противника.“

5. Посланик, мир над њим, је забранио да се убијају они који имају уговоре са муслиманима и они којима је загарантована сигурност, а припадају другим верама, рекавши: „Ко убије немуслимана који има уговор са муслиманом, неће осетити мирис Раја, а његов мирис се осећа на раздаљини од четрдесет година хода.“

6. Посланик, мир над њим, је забранио да се оружје усмерава према људима, рекавши: „Нека нико од вас не уперује оружје према своме брату, јер он не зна, можда ће ђаво учинити да својом руком учини нешто што ће га бацити у Пакао.“
И рекао је: „Када муслиман окрене оружје према своме брату муслиману, анђели га проклињу све док оружје не остави.“
И рекао је: „Ко на нас дигне оружје, не припада нама.“

7. Посланик, мир над њим, је забранио издају и превару, па чак и у опхођењу са неверником, рекавши: „Сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће бити препознатљив.“
И рекао је: „Вера спречава да се убије онај коме је дата гаранција да ће бити сигуран и коме је дата гаранција да неће бити преварен, и зато верник не крши то обећање.“
И рекао је: „Који год човек гарантује сигурност другоме, а затим га убије, ја се одричем убице па макар убијени био и неверник.“
Посланик је упозорио на опасност кршења уговора рекавши: „Ни један народ неће кршити уговор, а да се међу њима неће појавити убијање. Ни у једном народу се неће појавити разврат, а да смрт неће њима завладати и ни један народ неће забранити давање зеката, а да неће бити ускраћени кише.“  

    8. Посланик, мир над њим, је забранио заплашивање људи бесправно рекавши: „Ниједном човеку није дозвољено да плаши муслимана.“

9. Посланик, мир над њим, нам је појасно да је сигурност благодат. Он је казао: „Ко од вас осване сигуран у својој кући, у здрављу и са храном за један дан као да му је подарен цео свет са његовим ризницима.“
У Курану се спомиње да је Аллах подарио верницима благодат сигурности када је казао:
Зар не виде да смо Харем светим и безбедним учинили док се свуда около њих отима и пљачка и зар у лаж верују, а на Аллаховм благодатима су незахвални. (Кур'ан, поглавље Ел-Анкебут, 67.)
И рекао је:
Нека се они Господару овога храма клањају, који их гладне храни и од страха брани.
(Кур'ан, поглавље Курејш, 3-4.)

10. Посланик, мир над њим, је подстицао на самилост према створењима, казавши: „Онима који су милосрдни, смиловат ће се Милостиви. Будите милостиви према онима који су на Земљи, па ће вам се смиловати Онај који је на небесима.“

Лечење проблема насиља у породици
    Један од светских проблема од којег пате милиони људи, јесте проблем насиља у породици.
    Посланик, мир над њим, је овај проблем лечио тако што је позивао у међусобну самилост, праштање и прелажење преко негативности колико год смо у могућности.
Посланик, мир над њим, је казао: „Нека верник не мрзи верницу, ако му се не свиђа нека њена особина, са другом је задовољан.“
Као да је овим позивао супружнике да једни другима добро чине и да не треба муж да мрзи своју супругу због нечега што она ради, него је дужан да примети њене лепе особине које су можда у већем броју од оних које он мрзи.
И рекао је: „Најбољи су од вас они који су набољи према својим породицама, а ја сам најбољи према својој породици.“
Од Муавије б. Хајдета, се преноси да је казао:
„Дошао сам једном приликом Божијем Посланику, мир над њим, и упитао: 'Шта кажеш о нашим женама?' Он је одговорио: 'Храните их оном храном коју ви једете и облачите их оном врстом одеће коју ви облачите. Немојте их ударати и немојте их понижавати.'“
Посланик, мир над њим, је познавао природу жене и да спровођење насиља над њом неће користити. Он је казао: „Опоручујте женама добро (тј. поступајте према женама добро). Доиста је жена створена од ребра, а највише искривљен део на ребру је његов горњи део. Ако покушаш да га исправиш, сломит ћеш га, а ако га оставиш оно ће и даље остати искривљено. Зато опоручујте женама добро.“
Посланик, мир над њим, се борио против свих узрока који воде до насиља у породици. Први од тих узрока јесте љутња која директно проузрокује насиље у породици. Једном приликом је неки човек казао Посланику, мир над њим: „Посавјетуј ме.“, а Посланик, мир над њим, је рекао: „Не љути се.“ То је понављао више пута, тј. посавјетуј ме, посавјетуј ме, а Посланик би сваки пут говорио: „Не љути се.“
И рекао је: „Ономе ко задржи своју љутњу, Бог ће прекрити његове срамоте, а ономе ко савлада свој бес кад је у стању да га спроведе у праксу, Бог ће његово срце учинити да буде задовољно на Судњем дану.“
Посланик, мир над њим, је забранио вређање, проклињање и одвратан говор, јер све су то разлози који узрокују физичко насиље.

Он је казао:

„Верник није онај који вређа, нити онај који проклиње, нити је развратан, а није ни непристојан.“

    Посланик, мир над њим, се најбоље опходио са својим женама. Тако се преноси од Енеса, слуге да је Посланик, мир над њим је казао: „Посланикова, мир над њим, рука никада није ударила слугу, нити жену.“
Посланик, мир над њим, је био узор у благости и њежности. Није никако практиковао насиље и строгоћу са својим супругама, као што то наводи Џабир, када каже: „Посланик, мир над њим, је био једноставан човек, када би Аиша пожелела нешто, он би је до тога одвео.“
Следећи хадис нам представља како се Посланик, мир над њим, лепо опходио са својим супругама у времену када жене нису представљале ништа. Каже Омер б. Ел-Хаттаб: „Тако ми Аллаха, ми у џахилијету (предисламском периоду) жене нисмо сматрали важним, нити је имала икакву вредност, све док Бог у вези њих није објавио оно што је објавио и одредио им оно што је одредио. Тако сам једног дана био заокупиран с нечим када ми рече моја супруга: „Да урадиш овако и овако било би боље.“ Рекао сам јој: „Какве везе имаш ти и ово у чему сам сада? И шта се тебе тиче моја ствар?“ Па ми је рекла: „Чудан си ти, о Омере, не желиш да ти се неко супростави у нечему, а твоја ћерка се супростави Посланику, мир над њим, тако да цео дан буде љут.“
Па како да онај који има овакво понашање буде насилан или да насиље буде део његовог приватног живота?

Лечење проблема бриге и депресије
    Разумни људи су сагласни да су душевна празнина и разни животни притисци главни узроци ширења душевних болести, а посебно бриге и депресије. Посланик, мир над њим, је лечио овај душевни проблем искреним веровањем у Бога Узвишеног, као што је то наведеноу Курану:
Они који верују и чија се срца кад се Аллах помене, смирују – а срца се доиста, кад се Аллах помене смирују. (Кур'ан, поглавље Ер-Рад, 28.)
Човек верник који је успоставио мостове везе са својим Створитељем је мирног срца и стања, чија је унутрашњост мирна,  па  је због тога Посланик, мир над њим, казао: „Чудно ли је стање верника, он је увек у добру. Ако га задеси добро, он се захвали и буде му добро, а ако га задеси зло, он се стрпи и опет му буде добро.“
Дакле, добро не напушта верника никада.
Некада су брига и депресија резултат страха, сиромаштва, болести или разних очекујућих недаћа, али верник зна да је све то одредба од Бога и он је стрпљив на томе и подноси и очекује награду, па се та искушења и недаће преокрену у награде и поклоне од Бога, као што то Бог наглашава:
Ми ћемо вас доводити у искушење мало са страхом и гладовањем и тиме што ћете губити имања и животе и летине. А ти обрадуј издржљиве, оне који, кад их каква невоља задеси, само кажу: „Ми смо Аллахови и ми ћемо се Њему вратити.“ Њих чека опрост од Господара њихова и милост, они су на правом путу.
(Кур'ан, поглавље Ел-Бекара, 155-157.)
Ствар се понавља када су у питању очекујуће претње и нелагоде које само што нису настале, али и поред тога верник све то дочекује са повишеном дозом задовољства и прихватања и веровања у Узвишеног Бога и прибегава Њему приликом одбране од ових вањских узнемиравања.
Рекао је Узвишени:
Оне којима је, кад су им људи рекли: „Непријатељи се окупљају због вас, треба да их се причувате!“, - то повећало иман (веровање), па су рекли: „Довољан је нама Аллахи диван је Он Господар.“ И они су се повратили обасути Аллаховим благодатима и обиљем, никакво их зло није задесило и постигли су да Аллах њима буде задовољан, а Аллах је неизмерно добар.
(Кур'ан, поглавље Али Имран, 173-174.)
Посланик, мир над њим, је, када би му било тешко, прибегавао намазу и говорио би: „О Билале, учи икамет  за намаз и одмори нас њиме.“
Намаз је један од највећих узрока смираја душе и унутрашњег мира који отклања напетост, бригу и суморност.

    Посланик, мир над њим, нас је упутио на неке од зикрова (спомињање Бога) који се уче приликом брига, суморности, напетости и депресије. Један од таквих је: „Кад год роба задеси туга или брига па он каже: 'Боже мој, ја сам Твој роб, син Твога роба и син Твоје робиње, моја душа је у Твојој руци, моја судбина је већ одређена Твојом пресудом, Ти си праведан у Својој пресуди. Ја Те молим сваким Твојим именом којим Си сам Себе назвао, или Си њиме подучио неког од Својих створења, или Си га објавио у Својој Књизи, или Си га оставио у гајбу-непознатом код Себе, молим Те да Кур'ан учиниш процватом мога срца, светлом мојих прса, прекривачем моје туге и одагначем (одстранитељем) моје бриге.“,    Аллах ће одагнати његову бригу и тугу и уместо њих му дати излаз.“
Есми, ћерки Умејса, Посланик, мир над њим, је казао: „Зар нећеш да те подучим речима које требаш да кажеш кад осећаш бол? Реци: 'Бог, Бог је мој Господар и осим Њега не обожавам никог другог.'“
Енес, преноси да је Посланик, мир над њим, када би га нешто растужило говорио: „О Живи,о Вечни, милошћу Твојом тражим помоћ Твоју.“
-    Спомињање Бога, молитва и намаз су највећи узроци отклањања душевних болести и због тога Бог каже:
„Ми добро знамо да ти је тешко у души због онога што они говоре, зато величај Господара свога и хвали Га и молитву обављај, и све док си жив, Господару своме ибадет (богослужење) чини.“
(Кур'ан, поглавље Ел-Хиџр, 97-99.)

Лечење проблема душевне празнине
    Посланик, мир над њим, је лечио проблем душевне празнине тако што је оживљавао она одгојна значења која произилазе из веровања у Бога, Његове једноће и удаљавања од многобоштва, и веровања у све посланике и веровеснике, небеске књиге, анђеле, Судњи дан и Божију одредбу, било да је она добра или лоша.
Као додатак веровању срцем, Посланик, мир над њим, је лечио душевну празнину помоћу верозаконских прописаних обреда који у сваком тренутку повезују муслимана са његовим Господарем. Најважнији од тих обреда су пет исламских стубова, а то су: изговарање шехадета (да је само Бог један и да је Мухаммед Његов посланик), обављање намаза (молитве), давање зеката (милостиња, део имовине који припада сиромашнима), пост месеца Рамазана и обављање хаџа (ходочашће у Мекки).
Поред овога, Посланик, мир над њим, је одгајао муслимане значењима богобојазности, искрености према Њему и чврстом уверењу, затим ослањању на Њега и усађивању сталног осећаја да Бог прати свако његово дело и да познаје његове тајне и скривене разговоре, као и гајење осећаја одговорности и онда када га нико од људи не види, јер га Узвишени Бог види.
Божији Посланик, мир над њим, је рекао Ибн-Аббасу: „О младићу! Пази на Бога и Он ће на тебе пазити. Пази на Бога, Он ће увек бити уз тебе. Ако будеш ишта тражио, тражи само од Бога. Ако и од ког будеш тражио помоћ, тражи је од Бога. И добро знај, када би се цели свет сакупио да ти помогне, неће ти моћи помоћи, изузев оним што ти је Бог већ одредио. А када би се сакупили да ти науде, неће ти наудити ничим другим, осим оним што ти је Бог прописао. Пера су се осушила, а листови уздигнули.“
У једном нешто дужем хадису анђела Гаврила, Посланик, мир над њим, појашњава темеље Ислама, имана и ихсана. То је један од најважнијих хадиса Божијег Посланика, мир над њим, који у веома краткој форми обухвата исламску веру у потпуности.
Преноси се од Омера, да је рекао: „Једног дана док смо седили код Божијег Посланика, мир над њим, помоли се према нама човек изразито беле одеће, изразито црне косе, на њему се нису видели трагови путовања, а нико од нас га није познавао. Сео је поред Божијег Посланика, мир над њим, и прислонио своја колена уз његова, а руке је ставио на своја стегна, и затим је рекао:
'Мухаммеде, обавијести ме о Исламу.'
На то Посланик, мир над њим, рече: 'Ислам је да сведочиш да нема бога осим једног истинског Бога и да је Мухаммед Божији посланик, да обављаш намаз (молитву), дајеш зекат (милостињу), постиш рамазан и да хаџ обавиш посећујући Кабу, ако будеш у могућности.'
На то ће онај непознати човек: 'Истину си рекао.'
    Ми се зачудисмо, пита га а затим каже:
'Истину говориш.'
Онда тај човек рече: 'Обавести ме о иману.'
Посланик, мир над њим, одговори: 'Иман је да верујеш у Бога, Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан и да верујеш у Божију одредбу – одредбу добра и зла.'
На то непознати човек рече: 'Истину си рекао, па обавести ме о ихсану.'
Посланик, мир над њим, рече: 'Ихсан је да обожаваш Бога као да Га видиш, јер ако ти Њега не видиш, Он тебе, засигурно, види.'
Затим непознати човек рече: 'Обавести ме  о Судњем дану (када ће наступити)?'
Посланик, мир над њим, на то одговори:
'Упитани о томе не зна ништа више од онога који пита.'
'Па обавести ме о његовим предзнацима.', рече непознати, а Посланик мир над њим, рече:
'Када робиња роди своју господарицу и  када видиш голе, босе, сиромашне чобане како се надмећу у градњи.'
Затим тај непознати човек оде.

Након неког времена Посланик, мир над њим, ме упита:
'Омере, знаш ли ко је био онај што ме је питао?' Ја рекох: 'Бог и Његов Посланик најбоље знају.' Онда Божији Посланик, мир над њим, рече: 'То је анђео Гаврило, дошао вам је  да вас подучи вашој вери.'“
Посланик, мир над њим, је и оне који нису били верници позивао на размишљање. Тако се од Имрана б. Хусајна, преноси да ја казао: „ Божији Посланик, мир над њим, је казао мом оцу: 'О Хусајне, колико богова данас обожаваш?' Он је одговорио: 'Седам, шест на земљи и једног на небесима.' Па га је Посланик, мир над њим, упитао: 'А од којег од њих страхујеш и којем се надаш?' Хусајн одговори: 'То је онај на небесима.'“
Као да му је Посланик желио казати: „Како обожаваш неког поред Бога, а надаш се и страхујеш од Њега.“

Лечење сексуалних проблема
    Посланик, мир над њим, је лечио проблеме овакве врсте тако што је подстицао на брак у раној младости. Такође је онога који није био у могућности да се ожени подстицао да пости и тиме нагласио како се требају затворити свака врата која воде ка разбуктавању страсти. Једна од ствари је забрана осамљивања са женама странкињама и гледање у њих. Такође је кроз разговор са младићима упозоравао на опасност и ружноћу блуда.
Рекао је Божији Посланик, мир над њим: „О скупино младића, ко од вас има могућности нека се ожени, јер му то помаже у обарању погледа и чувању сполног органа. Уколико неко не може да се ожени нека пости јер му је то заштита.“
И рекао је: „Ако вам дође неко чијом сте вером и понашањем задовољни, ожените га. Уколико тако не поступите, на Земљи ће завладати велика смутња и неред.“
И рекао је: „Нека се нико не осамљује са женом уколико ту није присутан њен махрем .“
    Када је упитан о гледању у жене Посланик, мир над њим, је казао: „Окрени свој поглед.“
И рекао је: „Блудник у тренутку док чини блуд није верник.“
Преноси да је један младић дошао Божијем Посланику, мир над њим, и рекао: „Божији Посланиче! Дозволи ми блуд!“ Присутни код Божијег Посланика, мир над њим, окренуше му се и почеше га критиковати. Божији Посланик, мир над њим, му рече: „Приђи.“ Младић му приђе.
„Седи.“ – рече Божији Посланик, мир над њим. Након што је сео поред Божијег Посланика, упита га: „А да ли би волео да неко чини блуд с твојом мајком?!“„Не, тако ми Бога! Сачувао ме Бог тога!“ – одговори младић. „Такође, ни други људи не воле да се то чини са њиховим мајкама. А волиш ли да се то чини са твојом ћерком?“ – поново га упита Божији Посланик. „Не, тако ми Бога! Сачувао ме Бог тога!“ – одговори младић, на што му Божији Посланик, мир над њим, рече: „Такође, ни други људи не воле да се то чини с њиховим ћерима!“
Поново га упита Божији Посланик, мир над њим: „Да ли би волео да то неко чини са твојом сестром?“ „Не, тако ми Бога! Сачувао ме Бог тога!“ – одговори младић. Божији Посланик, мир над њим, га је наставио даље да га пита, а младић би увек давао исти одговор, све док му, на крају, Божији Посланик није ставио руку на њега и проучио: „Господару мој! Опрости му грехе, очисти његово срце и сачувај његово стидно место од грешења!“ Након тога, младић се више никада није освртао ни на шта.
Када је у питању хомосексуалност, у Исламу је она на већем степену забране од блуда. Рекао је Божији Посланик, мир над њим: „Бог је проклео онога ко ради оно што је радио народ посланика Лута. Бог је проклео онога ко ради оно што је радио народ посланика Лута. Бог је проклео онога ко ради оно што је радио народ посланика Лута.“

Лечење проблема алкохолизма и опојних средстава
    Цео свет пати од проблема алкохола и опојних средстава. Ислам је веома строг у борби против ових почасти те је забранио све оно што утиче на губљење разума без обзира колико се разликовала њихова имена и оно на што се та имена односе.
Узвишени Бог каже:
О верници, вино и коцка и кумири и стрелице за гатање су одвратне ствари, ђавољево дело, зато се тога клоните да бисте постигли што желите. (Кур'ан, поглавље Ел-Маида, 90.)
Рекао је Божији Посланик, мир над њим:
„Све оно што опија у великим количинама и у малим је забрањено.“
И рекао је: „Свако пиће које опија је забрањено.“
У ово улазе све врсте опојних средстава.
И рекао је: „У Рај неће ући ноторни пијаница.“
И рекао је: „Немојте пити алкохол јер је он кључ сваког зла.“
Преноси се од Умму-Селеме, да је казала:
„Посланик, мир над њим, је забранио све оно што опија и што узрокује слабост.“
Тј. све оно што проузрокује апатију, а апатија је неосетљивост, слабост, опуштеност тела и нереаговање на вањске факторе, а без сумње, све ово наведено проузрокују дроге и опојна средства.

Лечење проблема сихра, прорицања судбине и враџбине
    И поред индустријском и технолошком напретка света, милиони људи широм света живе у затвореном свету, прорицања, магије и враџбине. Читали смо да неки угледни светски политичари имају свог посебног прорицатеља и врачара који их обавештавају о неким стварима који ће се десити у будућности.
    Сихр је стварност, а његово учење и бављење њиме је неверство, као што Аллах каже:
И поводе се за оним што су ђаволи о Соломоновој  владавини казали. А Соломон није био неверник – сотоне су неверници учећи људе враџбини. (Кур'ан, поглавље Ел-Бекара, 102.)
Узрок њиховог неверства је било подучавање људи враџбини.

Посланик, мир над њим, је забранио сихр, прорицање будућности и враџбину рекавши:
„Није од нас онај који прориче и коме се прориче, онај који гата и коме се гата, онај који прави сихр (враџбина) и онај за кога се прави сихр.“
И рекао је: „Клоните се седам упропаштавајућих греха“. Речено је: „О Божији Посланиче, а који су то греси?“ Он је казао: „Придруживање друга Богу, сихр (враџбина), бесправно убијање, камата, једење иметка сирочета, бежање са бојног поља, и оптужба честитих верница.“
Посланик, мир над њим, је сихр споменуо одмах након ширка (идолопоклонства) који је највећи грех.
Посланик, мир над њим, је забранио да се иде онима који проричу судбину и гатарима, казавши:
„Ко оде гатару па га упита о нечему, намаз му неће бити примљен четрдесет ноћи.“
Још је већим грехом учинио уколико човек поверују гатару рекавши: „Ко оде гатару па му поверује у оно што каже, негирао је оно што је објављено Мухаммеду.“
Неки људи говоре да сихирбази некада кажу истину и то је доказ да је истина оно што они говоре, а одговор на то питање јесте говор Божијег Посланика, мир над њим, када су га неки људи упитали о врачарима. Он је казао: „Они не представљају ништа.“ Па су људи казали: „Они некада кажу нешто па се испостави да је то истина.“, а Он је одговорио: „То је реч истине коју ђаво украде па је убаци у ухо своме присталици и уз њу дода још стотину лажи.“
А у предаји код Бухарије стоји да је Аиша, чула Посланика, мир над њим, како каже: „Анђели се спуштају на облаке па спомену нешто по питању чега је донешена пресуда на небесима, а затим то ђаво прислушкује и чује, те након тога обавести врачара спомињући му уз то још стотину лажи.“
Преноси се од Ебу Хурејре, да је Божији Посланик, мир над њим, казао: „Нема (натприродне) инфекције и заразе, нема сујеверја, нема веровања у сову, нити је исправно веровање у сафер.“
Посланикове речи: „Нема инфекције и заразе.“, се не односе на то да се болест не може пренети, јер је он у другим хадисима потврдио да се болест може пренети, као што каже: „Побегни од губавог као од лава.“  
А у другом хадису каже:
„Нека се не меша болестан са здравим.“,
тј. нека власник болесне камиле не меша ту камилу са здравом, како се не би пренела зараза.
Дакле, Посланикове речи: „Нема инфекције и заразе.“, се односе на то да се болест преноси сама по себи, да је она та која то ради и да је њен утицај неминован, а то није тако, јер се болест некада пренесе, а некада не и зато када је Посланик, мир над њим, казао: „Нема инфекције и заразе.“, неки човек му је рекао: „О Божији Посланиче, некада камила буде здрава као антилопа, па се састане са камилом која је крастава па се ова здрава разболи.“ Тада је Посланик, мир над њим, упитао: „А ко је заразио прву?“,  тј. она прва камила се разболела без било какве заразе и њој је Бог одредио тако, па уколико би се зараза пренела то био било само Божијом одредбом, јер се болест некада преноси, а некада не, све је то у Божијим рукама.
Посланикове, мир над њим, речи: „Нема сујеверја.“, се односе на песимизам, а његове речи: „нема веровања у сову“, се односе на то да су Арапи имали неку врсту сујеверја када је она у питању.
Посланикове речи: „Нити је исправно веровање у сафер.“, значе да су Арапи веровали да се догађају одређене несреће у месецу Саферу, а сва ова искривљена веровања Божији Посланик, мир над њим, је докинуо, јер су она повезивала људе са митовима, прорицањима и магијом.

Лечење проблема сиромаштва
    Посланик, мир над њим, је тражио заштиту од сиромаштва и упоредио га је са понижењем рекавши:
„Боже мој, ја ти се утичем од сиромаштва, неимања и понижења.“
Такође је сиромаштво споменуо заједно са неверовањем: „...и утичем ти се од сиромаштва и неверовања.“
    Ово је доказ да је сиромаштво веома опасно и да оно човека може одвести у неверовање. Сачувао нас Бог тога. Посланик, мир над њим, се супростављао сиромаштву тако што је подстицао на рад и избегавање тражења иметка од других. Он је казао: „Да неко од вас узме своје уже и да рано оде у брдо како би сакупио дрва и продао их, па се од тога хранио и милостињу делио, боље му је него да тражи од људи.“
И рекао је Веровесник, мир над њим: „Не приличи вернику да се понижава.“
И рекао је: „Када би се ви ослонили на Бога онако како треба, Он би вас опскрбљавао као што опскрбљује птице. Оне поране гладне, а врате се сите.“
Птица порани како би тражила опскрбу, иде и враћа се и не стаје осим на месту на којем је видела храну. Она не престаје да спомиње Бога у зраку све док не види воду па се спусти како би се напила. Све је ово тражење опскрбе и чињење узрока који воде до ње, а пре свега тога је ослањање на Бога, а прибегавање Њему је први узрок којим се решава сиромаштво у Исламу.
После овога долази милостиња која се даје онима који немају могућности да раде или онима којима њихов иметак не покрива потребе. Они узимају иметак који се сакупи путем зеката. То је обавеза која се узима из иметака богатих и даје онима који су сиромашни.
Након овога долази садака (милостиња) коју богати добровољно издвајају како би тиме зарадили добро дело и награду од Узвишеног Бога.
Рекао је Узвишени Бог:
И они у чијим имецима буде одређен део за онога који проси и за онога који (је потребан али) не проси. (Кур'ан, поглавље Ел-Меариџ, 24-25.)
И рекао је:
И храну су давали – мада су је и сами желели – сиромаху и сирочету и заробљенику.
(Кур'ан, поглавље Ед-Дехр, 8.)
Рекао је Посланик, мир над њим: „Ко буде имао јахалицу вишка, нека је да ономе ко нема, а ко буде имао вишка опскрбе нека да ономе ко нема.“

Лечење проблема природне околине
    Посланик, мир над њим, је био веома активан у борби против проблема околине тако што је људе упућивао и саветовао да воде бригу о води, земљишту, балансу животне околине и да цене живот па чак и онај животињски, уколико се не ради о штеточинама.
    Рекао је Божији Посланик, мир над њим:
„Нема ниједног муслимана који посади семенку или садницу, па се њоме нахрани птица, човек или животиња, а да му то неће бити урачунато као милостиња.“
Посланик, мир над њим, је забранио вршење нужде по путевима на којима људи пролазе, као и  изворима воде и хладовинама рекавши: „Чувајте се три ствари које су узрок проклетства: вршење нужде на извору воде, средини пута којим људи пролазе и хладовинама.“
И забранио је претерано трошење воде рекавши: „Немојте претерано трошити воду, па макар то било и на текућој реци.“
Забранио је да се животиње убијају  бескорисно када је казао: „Ко убије птицу и оно што је веће од ње бесправно, Бог ће га о томе питати на Судњем дану.“ Речено је: „О Божији Посланиче, а које је њено право?“ Посланик, мир над њим, је одговорио: „Да је закоље па да је поједе, а не да јој одсече главу па да је баци.“
Посланик, мир над њим, је водио бригу о чистоћи земље тако да ју је упоредио са џамијама када је у питању чистоћа. Он је казао: „Мени је земља учињена џамијом  (местом за клањање) и чистом.“
Преноси се да је Посланик, мир над њим, казао: „Један мрав је угризнуо неког посланика, па је он наредио да се цели мравињак запали. Па му је Бог објавио: 'Зар си због мрава који те је угризнуо уништио целу заједницу мрава која је спомињала Бога?'“ А у другој предаји стоји: „Па му је Бог објавио: 'Зашто ниси казнио само једног мрава?!'“
У овоме је доказ одржавања баланса околине, јер када би сваки човек којег узнемири нека врста животиње, па он убије стотину или хиљаду истих, не би остала ниједна животиња те врсте, а ово се супроставља систему којег је Бог успоставио.
Посланик, мир над њим, је наредио да се чисте и одржавају куће, како се не би појавила епидемија.
Он је казао: „Одржавајте своје домове чистим.“
Посланик, мир над њим, је подстицао на пољопривреду која је добар пријатељ животне околине. Он је казао: „Ако неко од вас буде имао садницу у руци и види да наступа Судњи дан, нека је засади, пре него што Судњи дан наступи!“

Source: