ТРЕЋИ ДЕО Посланиково, мир над њим, упозорење на разне облике порока и недостатака

ТРЕЋИ ДЕО
Посланиково, мир над њим, упозорење на разне облике порока и недостатака
1. УБИЈАЊЕ
2. ИЗДАЈА
3. ЉУТЊА
4. ЗАПЛАШИВАЊЕ ЉУДИ
5. ВАРАЊЕ
6. ЧИЊЕЊЕ НЕРЕДА МЕЂУ ЉУДИМА
7. УХОЂЕЊЕ
8. ВРЕЂАЊЕ И ПРОКЛИЊАЊЕ
9. СУМЊИЧЕЊЕ
10. ПОДМИЋИВАЊЕ
11. ФЕНОТИПСКЕ СУМЊЕ
12. ЛЕЊОСТ
13. БЕЗНАДЕЖНОСТ
14. САМОУБИСТВО
15. НЕПРАВДА И НАСИЉЕ

Посланиково упозорење на презрена и зла дела
Увод
    Узвишени Бог није послао посланика Мухаммеда мир над њим, само неком одређеном народу или само на неки одређени простор, него га је послао свим људима, као доносиоца радосних вести, опомињача, мисионара који позива Богу са Његовом дозволом и као светиљку која осветљава пут. Послао га је да им наређује добро и да их одвраћа од зла, да им дозволи лепе ствари, а забрани све оно што није добро.
Његово обраћање је било усмерено ка људској души и савести уопште, па је тако затворену људску природу отворио, како би срцу повећао чистоту и души величину, па да понашање учини још лепшим и достојанственијим.
Посланик, мир над њим, је желео, а то све наредбом његовог Госпдара, да ослободи човека од робовања неодољивом материјализму и да се одупре свим оним страстима који уништавају морал и лепо понашање.
    Његов позив је ка стрпљењу, издржљивости и праштању, колико год је човек у могућности, јер је љутња бакља која потпаљује ватру и против ње се треба борити. Појаснио је и да је неповерење узрок раздвајања и нејединства међу људима. Он је упозорио на лапсусе и пропусте које језик може произвести, па је наредио лепоту говора и лепо изражавање. Он је позивао у оптимистичну визију живота, па је тако изрекао многа казивања која позивају у оптимизам, а упозоравао је на оно што је њему супротно, као што су безнадежност, остављање рада и штетно беспосличарење, као и разне врсте негативности.
Он је потврдио важност човека, па је строго забранио да се чини неправда човеку плашећи га или га убијајући. Такође је забранио да човек сам себи чини неправду или пак самоубиство. То је учинио једним од највећих прекршајних дела.
Исто тако је његова мисија била јасно изражена када је у питању обавеза одстрањивања свих фактора који производе неред у друштву, и неред у администрацији и политици.
Забранио је чињење нереда, шпијунирање, превару и издају. Такође је упозорио на опасност корупције, па је веома оштро критиковао оне који се њоме баве. Потврдио је важност рада, озбиљног понашања и удаљивања од шупљег формализма (којег не прати суштина).
Све се то може приметити у његовим речима, поступцима, напоменама и саветима који су спровођени у праксу и стварни живот, а то све је достојно студирања, како би били срећни на овом и на будућем свету.

Убиство
    Нема сумње да је једно од највећих права које човек има, право на живот и да је угрожавање овог права једно од највећих недела које сви људи осуђују и сматрају веома погубним.
Казе Узвишени:
Због тога смо Ми прописали синовима Исраиловим: ако неко убије некога ко није убио никога или онога који на Земљи неред не чини – као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува – као да је свим људима живот сачувао. (Кур'ан, поглавље Ел-Маиде, 32.)
И каже Узвишени:
И  не убијте никога кога је Аллах забранио осим кад правда захтева.  (Кур'ан, поглавље Ел-Исра, 33.)
Посланик, мир над њим, је по питању убијања био веома строг, те је забранио свако средство које води ка убијању и бесправном проливању крви, па тако каже:
„Ко убије немуслимана који има уговор са муслиманима неће осетити мирис Раја, а његов мирис се осећа на раздаљини од четрдесет година хода.”
И рекао је: „Ко убије немуслимана који живи у муслиманској држави ( тј. ехлу зиммех) неће осетити мирис Раја, иако се његов мирис осети на раздаљини од седамдесет година хода.”
Такође је рекао: „Када се двојица муслимана сукобе сабљама и убица и убијени ће у Ватру.“

Неко је упитао: „О Посланиче, јасно нам је за убицу, али зашто убијени?“ Па је рекао: „Због тога што се и он трудио да убије свог противника.”
И рекао је: „Код Бога је мања штета да пропадне овај свет, него да се убије један муслиман.”
    И рекао је: „Ко на нас дигне оружје, не припада нама.”

Издаја
    Сви људи на свету мрзе издају и не воле да их било ко изда, па је због тога Ислам и забранио издају и упозорио на њене штетне последице.
Божији Посланик, мир над њим, је рекао: „Сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“
И рекао је: „Уговор муслимана је једно, па ако неки муслиман склопи уговор са неверником нека га не крши, јер сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“
И рекао је: „Ко гарантује некоме да га неће убити, па га и поред тога убије, ја га се одричем, па макар убијени био и неверник.“
И рекао је: „Вера спречава да се убије онај коме је дата гаранција да ће бити сигуран и коме је дата гаранција да неће бити преварен, и зато верник не крши то обећање.“
И рекао је: „Ако неко нађе сигурност код неког, а затим га убије након што је нашао сигурност, таквом ће на Судњем дану бити предана застава преваре.“

Љутња
    Брза и жестока љутња је болест на коју је упозорио посланик Мухаммед, мир над њим. Дошао је једном приликом неки човек код Посланика, мир над њим, па му је рекао: „Посаветуј ме.“, а он му је казао: „Немој да се љутиш.“, и то га је питао више пута, а Посланик му је одговарао исто.
Посланик, мир над њим, је упутио на неке од лекова љутње, као што су: тражење уточишта од сотоне. Спомиње се да су се два човека посвађала и да су вређала један другог у присуству Посланика, мир над њим, па се један наљутио тако да му се лице променило, па је Посланик рекао: „Ја у истину знам реченицу, коју када би рекао, отишло би од тебе то што те је снашло.“, па је рекао: „Еузубиллахи минеш-шејтанир-раџим - утечем се Богу од проклете сотоне.”
Од тих лекова је и ћутање јер Посланик, мир над њим, каже: „Подучавајте и олакшавајте, а немојте отежавати, а када се неко од вас наљути нека се помогне ћутњом.”
Од тих лекова је и промена положаја јер је Посланик, мир над њим, казао: „Када се неко од вас наљути, а стајао је, нека седне, а ако ни тада не оде од њега љутња, нега легне.”

Застрашивање људи
    Колику је вредност имао човек код Посланика, мир над њим, показује и чињеница да је забранио узнемиравање и наношење штете, па макар то било и у шали. Каже Узвишени:
А они који вернике и вернице вређају, а они то не заслужују, товаре на себе клевету и прави грех. (Кур'ан, поглавље Ел-Ахзаб, 58.)
А Посланик, мир над њим, је рекао: „Ко узнемири муслимане на њиховом путу, проклет је од стране њих.”
И рекао је: „Нема штете, нити наношења штете.”
    Ово је правило којим се забрањује наношење штете другоме на било који начин. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: „Није дозвољено муслиману да плаши другог муслимана.”
И рекао је: „Нека нико не узима ствари другог брата муслимана ни у шали, а ни озбиљно.”

Проневера
    Нема сумње да је превара једна од ствари на чијој покуђености и презиру оних који се тиме баве су се сложили разумни људи. Због тога што оваква врста понашања подрива поверење, производи страх и сумњу.
    Каже Узвишени Бог:
Аллах не воли оне који проневеравају.
(Кур'ан, поглавље Ел- Енфал, 58.)
Посланик, мир над њим, је уврстио варање у особине лицемера, оних који испољавају веровање, а у душама крију неверство, па је рекао: „Три су знака лицемера: када говори лаже, када обећа не испуни, а када му се нешто повери, проневери.”
А у другој предаји стоји: „Када се расправља, дрзак је, а када склопи уговор, проневери.”
Много људи говори: „Ја проневерим само онога ко мене превари.“, као што раде неке жене када примете да их мужеви варају. Овакав начин не решава проблем, него га само повећава и због тога Посланик, мир над њим, каже: „Испуни своју обавезу, а не варај онога ко је тебе преварио.”
И каже: „Нема вере онај који није поверљив и нема вере онај који се не држи уговора.”
И рекао је: „Прекидање родбинске везе, проневера и лаж су греси за које ће Бог ономе ко их чини убрзати казну на овоме свету, а још га чека казна и на будућем свету.“

Кварење односа између људи
    Неки људи се труде да покваре односе међу људима и да убацују непријатељство у њихова срца, а не знају да су тиме изложени Божијој љутњи.
    Посланик, мир над њим, каже: „Неће ући у Рај онај који преноси туђе речи како би правио смутњу међу људима.“
И рекао је Посланик, мир над њим: „Није од нас онај који хушка жену против њеног мужа.”
А онај који лаже да би поправио стање међу људима није урадио ништа што је забрањено због тога што Посланик, каже: „Није лажљивац онај који мири људе и говори добро, а и намера му је добра.” 

Ухођење
    Посланик, мир над њим, се бринуо за очување достојанства људи и њихове приватности, те је упозорио на опасност кршења те приватности и наредио да о људима судимо на основу онога што код њих видимо, а да њихове тајне препустимо Богу Узвишеном.
    Рекао је Узвишени:
И немојте једни друге уходити. (Кур'ан, поглавље Собе, 12)
Рекао је Божији Посланик, мир над њим:

„Уколико будеш трагао за приватностима људи, уништићеш их или мало треба да их уништитиш.“
    Божији Посланик, мир над њим, је рекао:

„Муслиман је светиња другом муслиману. Свети су његова крв, иметак и достојанство.”
И рекао је: „Када неко од вас три пута затражи дозволу да уђе код другог муслимана, па му не дозволи, нека се врати.”
И рекао је: „О ви који сте поверовали језиком, а веровање није ушло у ваша срца, немојте оговарати муслимане и немојте трагати за њиховим приватностима. Онај који то буде чинио Бог ће његову приватност открити, а коме Бог открије приватност, биће осрамоћен у својој кући.”
И рекао је: „Ко буде прислушкивао нечији говор, а он тиме није задовљан, на Судњем дану ће му у уши бити изливено отопљено олово.“
    И рекао је: „Лепота Ислама једног човека се огледа у томе да се клони онога што га се не тиче.”

Вређање и проклињање
    Да ли знате ко је ђаво? То је онај који вређа и проклиње људе. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: „Двојица који се вређају су два ђавола, они  који се проклињу и један другог лажу.“
Божији Посланик, мир над њим, каже:
„Вређање муслимана је грех, а његово убиство је неверство.“
Посланик, мир над њим, је једном приликом саветовао неког човека па му је казао: „Немој никога вређати.“
И рекао је:„Верник није онај који проклиње.“
    И не само то, него је Посланик, мир над њим, забранио и проклињање животиња. Овакав начин понашања није био познат нити у једном другом народу. Посланик, мир над њим, је казао: „Немојте проклињати петла јер вас он буди на молитву.“
И још чудније од тога, Посланик, мир над њим, је забранио и проклињање ветра. Једном приликом је неки човек проклињао ветар у присуству Божијег Посланика, мир над њим, па је он казао: „Немој проклињати ветар јер он то ради по наређењу.     Онај ко прокуне неког ко то не заслужује, то проклетство ће се вратити на онога ко куне.“
Један од принципа којем је Посланик, мир над њим, подучио свог следбеника јесте: „Који год те човек буде вређао због оног што зна о теби, немој ти њега да вређаш са оним што знаш о нему.
Клони га се и пусти га, а ти ћеш имати награду и немој вређати никога.“ Тај човек је након тога казао: „Нисам никада више вређао, ни човека, а ни животињу.“

Сумњичење
Рекао је Узвишени Бог:
О верници, клоните се многих сумњичења, доиста су нека сумњичења грех.
(Кур'ан, поглавље Ел-Хуџурат, 12.)
И рекао је:
О верници, ако вам некакав непоштен човек донесе какву вест, добро је проверите, да у незнању некоме зло не учините, па да се због онога што сте учинили кајете. (Кур'ан, поглавље Ел-Хуџурат, 6.)
Сумњичења проузрокују кидање родбинских веза и нарушавање односа међу људима, те проузрокује непријатељство међу људима и њихово узнемиравање. Због тога је Ислам забранио сумњичење муслимана без доказа и наредио је проверу инфомација пре него што се неко оптужи. О томе је Посланик, мир над њим, казао: „Чувајте се сумњичења, јер то је највећа врста лажи и немојте једни друге уходити, нити прислушкивати, немојте једни другима завидети, нити један другом леђа окретати и будите, о Божији робови, браћа.“

Подмићивање
    Мито је једна веома опасна болест која узрокује кварење људских душа и упропашђавање људских права. Посланик, мир над њим, је веома строго забранио ову опасну појаву која уништава заједницу и њену цивилизовану слику.
Рекао је Божији Посланик, мир над њим:

„Бог је проклео и онога ко даје, и онога ко прима мито.“
Посланик, мир над њим, је посебно упозорио на опасност подмићивања приликом суђења људима, јер то проузрокује бесправно узурпирање туђих права, те лишавање слободе или убијање онога ко то не заслужује.

Преноси се да је Ебу Хурејре казао:
„Посланик мир над њим, је проклео онога ко даје, а и онога ко прима мито приликом суђења.“

Празни формализам
    Божији Посланик, мир над њим, је увек подучавао своје следбенике да спољашњи изглед некада вара и да се о човеку суди на основу његове вере и богобојазности, а не на основу физичке снаге, лепог изгледа или лепог начина облачења.
Од Сехла б. Са'да Ес-Са'дија се преноси да је казао:
Прошао је неки човек поред Посланика, мир над њим, па је Посланик, мир над њим, онога ко је седио поред њега упитао: 'Шта мислиш о овоме?' Он је одговорио: 'Овај човек је један од најугледнијих. Он, тако ми Бога, када би запросио неку, она би пристала, а када би се за нешто заговарао, то би било прихваћено.'
Посланик, мир над њим, је ћутао. Затим је прошао други човек, па је Посланик поново упитао: 'Шта мислиш о овоме?' Он му је одговорио: 'О Божији Посланиче, овај је један од муслиманских сиромаха. Он, када би запросио неку жену, она би га одбила, а када би се за нешто заговарао, то не би било прихваћено, а када би говорио, то се не би слушало.' Након тога је Посланик, мир над њим, казао: 'Он је бољи него пун свет онаквих (попут оног првог).'“
Слично овоме је и предаја Ебу Хурејре који преноси да је Божији Посланик, мир над њим, казао:
„Можда онај који је чупав и прашњав (пустињак или сиромах) и којег људи терају од својих врати – када би замолио Бога за нешто, Он би му то испунио.“
Преноси се од Укбе б. Амира да је Божији Посланик, мир над њим, казао: „Ни један човек није вреднији од другог осим ако је верник или ради добра дела. Довољно је човеку (зла) да буде бестидан, одвратан, шкртица и кукавица.“
Посланик, мир над њим, је презирао исмејавање са људима. Преноси се од Ибн Месуда да је казао: „Једном приликом сам Божијем Посланику хтео да одсечем мисвак  са дрвета, па ми је ветар открио потколеницу која је била веома танка, па су се људи насмејали. Посланик их је упитао: 'Зашто се смејете?' Они су одговорили: 'Због његове мршаве потколенице.' Након тога је Посланик, мир над њим, одговорио: 'Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, његове потколенице су теже на ваги него брдо Ухуд.'“
Такође је презирао да се човек омаловажава због његове мајке и оца. Тако се преноси од Ма'рура б. Сувејда да је казао: „Пролазили смо поред Ебу Зерра, носећи маслац, а на Зерру је била иста одећа као на његовом слуги, па сам казао: 'Да си саставио то што сте ти и твој слуга обукли, могао си направити одећу.' Он је казао: 'Ја сам једном причао са неким човеком којем је мајка била странкиња па сам га повредио због његове мајке.

Тај човек се пожалио Веровеснику, мир над њим, на мене, па ми је (Веровесник) када сам га срео, рекао: 'Ти си заиста човек који у себи има нешто из џахиллијета (предисламског периода)!' Рекао сам: 'О Божији Посланиче, зар онај који вређа човека, уједно вређа и његову мајку и оца.

Он је казао: 'Ти си заиста човек који у себи има нешто из џахилијјета. Уистину су ваше слуге ваша браћа коју вам је Бог дао у власништво. Па ко буде имао у својој власти слугу, нека га храни чиме се и он храни и облачи у оно што и он облачи и нека га не оптерећује оним што не може поднети, а ако га оптерети нека му помогне.'“

Лењост
    Лењост је ружна особина која погађа многе појединце, народе и заједнице, и утиче на њихову заосталост и успорава прикључење онима који ходају ка препороду и напретку. Узвишени Бог је лицемере описао овом веома ружном карактеристиком, рекавши:
Лицемери мисле да ће Аллаха преварити и Он ће их за варање њихово казнити. Када устају да молитву обаве, лењо се дижу и само зато да би се показали пред светом, а Бога готово да и не спомену.“( Кур'ан, поглавље Ен-Ниса, 142.)
Посланик, мир над њим, се утицао Богу од лењости учећи: „Боже мој, ја ти се утичем од немоћи и лењости.“
Лењост је споменуо заједно са немоћи, јер уколико се особа улењи, то ће је онемогућити у чињењу мисије којом ја задужена.

Песимизам
    Велики број људи, имајући у виду величину греха коју су починили, губи наду да ће им Бог указати своју милост и да ће им опростити. Али, Посланик, мир над њим, нас је обавестио да песимизму и безнађу нема места у Исламу, него да је Божија милост пространа за онога ко се покаје и за онога који чини добра дела.
Каже Узвишени:
Реци: О робови Моји који сте се према себи огрешили, не губите наду у Аллахову милост. Аллах ће сигурно све грехе опростити. Он доиста много прашта и Он је Милостив.
(Кур'ан, поглавље Ез-Зумер, 53.)
Посланик, мир над њим, је казао: „Жаљење због учињеног греха је тевба (покајање), а покајник је као онај који нема греха.“
И рекао је: „Бог је милост поделио на стотину делова. Код себе је задржао деведесет и девет делова, а на Земљу је спустио један. Од тог једног дела милости, створења су самилосна једна према другима, па кобила подиже своје копито како не би згазила своје ждребе.“
А у другој предају стоји: „Милост код Бога има стотину делова, Својим створењима је дао један део, а деведесет девет је сачувао за Судњи дан.“
У хадиси кудсији стоји: „Сине Адамов, све док Ме молиш и надаш се Моме опросту, Ја ћу ти опраштати уз све оно што је при теби, не марећи.

Сине Адамов, када би твоји греси досезали до неба, па ако би Ме замолио да ти опростим, Ја бих то учинио, не марећи. Сине Адамов, када би Ми дошао са гресима који би испунили читаву Земљу, а при томе Ми ниси ширк (многобоштво, идолопоклонство) чинио, подарио бих ти исто толико опроста.“

Самоубиство
    Божији Посланик, мир над њим, је потврдио да је човеков живот еманет (одговорност) који му је дат, и да није дозвољено уништити га, без обзира какве околности постојале.
Божији Посланик, мир над њим, је рекао:
„Ко одузме себи живот оштрим предметом, вечно ће се пробадати тим предметом у Ватри и из ње никада неће изаћи. Ко је извршио самоубиство тровањем, вечно ће испијати отров у Ватри. Ко изврши самоубиство тако што се баци са брда, вечно ће се бацати са брда у Ватри.“
Зато је у исламским земљама најмањи проценат самоубистава и поред тога што имају веома много проблема, сиромаштва и сл. Божији Посланик, мир над њим, је рекао: „Ко изврши саоубиство дављењем, у Паклу ће се давити, а ко се прободе, пробадат ће се и у Паклу.“

Неправда и насиље
    Има људи које њихова страст позива да чине неправду другима, и да им узурпирају њихова права, а сигурни су од овосветске казне. Зато је Кур'ан дошао да упозори овакве на оно шта их чека, те да им појасни да они нису изван контроле и казне.

 Каже Узвишени:
А ти никако не мисли да Аллах не мотри на оно што раде зулумћари (злотвори)! Он их пушта до дана када ће очи остати отворене и када ће, журећи, уздигнутих глава, нетремице гледати, а срца ће им празна бити!
(Кур'ан, поглавље Ибрахим, 42-43.)
И каже Узвишени:
Али ви не започињите насиље, јер Аллах не воли оне који започињу насиље.
(Кур'ан, поглавље Ел-Бекара, 190.)
Рекао је Посланик, мир над њим: „Чувајте се неправедног поступања, јер је неправда тама међу тминама Судњег дана.“
И рекао је: „Ко учини неправду немуслиману који има уговор са муслиманима или га оптерети са оним што није у мугоћности или узме нешто од њега, а да он није задовољан, ја ћу се са њим обрачунати на Судњем дану.“
Посланик, мир над њим, преноси предају од Узвишеног Бога: „О робови Моји, Ја Сам Себи неправду забранио и такође је вама забрањујем, зато не чините неправду једни другима.“
Једног дана је Посланик, мир над њим, упитао своје следбенике: „Знате ли ко је човек банкрот? – 'То је онај који нема новаца' – одговорише следбеници. – 'Банкрот у мом уммету (народу) је онај који на Судњи дан дође са намазом, постом и зекатом, али се испостави да је тај човек псовао једног, оптужио другог, оштетио неког, пролио крв нечију, ударио неког. Од првог до посљедњег, сви ће узети од његових добрих дела. Ако нестане добрих дела, пре него што они свој дуг наплате, на њега ће бити набачени њихови греси и он ће бити бачен у Ватру.“
Па да ли после овога ико може посегнути за неправдом?