2. Веровесници су браћа
    Сви веровесници су браћа и њих је Бог послао како би људима указали на прави пут и како би их извели из таме на светло. Због тога је Узвишени Бог веровање у њих учинио условом и темељом имана.

Узвишени каже:
Реците: Ми верујемо у Аллаха и у оно што је објављено нама, и у оно што је објављено Ивраму и Ишмаилу и Исаку и Јакову и унуцима и у оно што је дато Мојсију и Исусу и у оно што је дато веровесницима од Госоподара њихова; ми не правимо никакве разлике међу њима и ми се само Њему покоравамо.
(Кур'ан, поглавље Ал-Бекара, 136.)
Зато онај који порекне једног веровесника постаје неверник у Бога и тиме је порекао све посланике, па се  због тога муслиман не може звати муслиманом осим уколико не верује прихватајући све посланике и веровеснике.
Каже Посланик, мир над њим: „Ја сам најпречи човек Исусу сину Мерјемином (Марије), на овом и на оном свету, а сви веровесници су браћа по оцу, мајке су им различите, а вера им је једна.“
    Исламски учењаци кажу: „Деца 'аллата су браћа по оцу, а мајке су им различите, а значење казивања јесте да су им темељи веровања исти, а то је веровање у једноћу Бога, а прописи и закони су им различити, тако да су они сложни на темељима једноће Бога, а када су у питању огранци верозакона у томе се разликују.“
Посланиково, мир над њим, поштовање и величање осталих веровесника се огледало у томе да није сматрао једне бољим од других. Тако се од Ебу Хурејре, нека је Бог задовоњан са њим, преноси да је казао: „Једном приликом је неки јевреј излагао своју робу па му је понуђено за њу нешто што је мрзео, па је казао: 'Не, тако ми Онога Који је Мојсија одликовао над осталим људима!' То је чуо један енсарија (становник Медине) па је устао и ошамарио га, а онда рекао: 'Говориш то, а посланик Мухаммед је међу нама.' Након тога је овај јевреј отишао до Посланика, мир над њим, и казао је: 'О Ебу-л- Касиме, ја имам уговор и заштићен сам, па какво је стање онога који ме је ударио?'

Посланик, мир над њим, је упитао енсарију:
'Зашто си га ударио?', па му је овај споменуо разлог. Посланик, мир над њим, се тада наљутио тако да се то видело на његовом лицу, а затим је рекао: 'Немојте једне веровеснике сматрати бољим од других.'“
А од Енеса б.

Малика се преноси да је казао:
„Дошао је један човек Божијем Посланику, мир над њим, и казао: 'О најбоље створење.', а Посланик, мир над њим, му је одговорио: 'То је посланик Аврам, мир над њим.“
Такође је Посланик, мир над њим, казао: „Не приличи човеку да каже: 'Ја сам бољи од Јунуса б. Мета.'"
Упитан је Посланику, мир над њим: „О Посланиче, ко је најплеменитији човек?“

Посланик, мир над њим, је казао:
„Најплеменитији је онај који је најбогобојазнији.“ Присутни казаше: „Нисмо те о томе питали!“ Посланик мир над њим, је казао: „Онда Јосип, син Божијег посланика (Јакова), који је исто тако син Божијег посланика (Исака), који је син Божијег пријатеља (Аврама).“ Присутни поново казаше: „Нисмо те о томе питали!“ Он је тада казао: „Онда ме питате о пореклу Арапа и њиховим родовима. Они који су били најбољи људи у периоду пре Ислама, они су најбољи и у Исламу, само ако се подуче верским прописима.“

Владар Византије као пример за упознавање Посланика
    Обичај Посланика, мир над њим, је био да шаље писма владарима и да их позива у веровање у једног Бога и Судњи дан, као и то да је он последњи Посланик којег је Бог Узвишени послао. Један од таквих владара којима је Посланик, мир над њим, послао писмо јесте и Херакле, владар Византије.
Када му је стигло писмо, желео је да сазна да ли је Посланик, мир над њим, искрен или је лажов па је користио метод у којем је поставио нека питања којима се открива стварно стање неке личности, па је тражио од онога ко одговара на питања да буде искрен како његов одговор не би био у супротности са стварношћу. Изабрао је тако најближег човека Посланику, мир над њим, па је поставио надзорнике који су га слушали, тако да, уколико каже нешто што није истина или покуша да је избегне, да га они упозоре на то.
Имајући у виду важност овог догађаја који говори о истинитости и Посланика, мир над њим, и признању те чињенице од стране једног од хршћанских владара, споменућемо га у потпуности због користи и поука које носи у себи.
Ибн Аббас,прича да му је Ебу Суфјан б. Харб казао: „Отишао сам у Шам  у периоду када је између мене и Посланика било примирје , па је стигло писмо Посланика, мир над њим, којег је донео Дихје ел-Келби, а било је упућено Хераклу, владару Византије. Дихје је предао писмо намеснику Бусре , а он Хераклу. Након тога је Херакле упитао: 'Да ли овде има неко из народа човека који за себе тврди да је веровесник?' Па су одговорили да има. 'Тада сам позван са групом Курејшија и дошли смо код Херакла, па су нас поставили да седнемо испред њега, а он је казао: 'Ко је од вас, по крвном сродству, најближи том човеку који тврди за себе да је веровесник?'
'Ја сам му од њих најближи по сродству' - одговорио сам.
Па су ме примакли да седнем испред њега, а моје другове иза мене.

Потом Херакле рече свом преводиоцу:
    'Реци им да ћу ја питати овога (указујући на Ебу Суфјана) о оном човеку (Мухаммеду) и ако ми што год слаже, нека га демантују!' Бога ми, да се нисам стидео лажи коју би они могли открити, ја бих на њега нешто и слагао. Затим је (Херакле) рекао преводиоцу да ме упита како ценим његово порекло?
'Он је код нас угледног порекла.', казао сам.
    'Да ли је неко од његових предака био владар?'
    'Не'., казао сам.
'Да ли сте га оптуживали за лаж пре него што је почео да говори оно што говори?'
'Не. Нисмо.', одговорио сам.
'Да ли га следи угледан свет или пук (слаби и сиромашни)?', питао је.
'Следи га пук (слаби и нејаки).', одговорио сам.
    'Да ли се њихов број повећава или смањује?', рече.
'Не смањује, него повећава.', одговорио сам.
    'Да ли се ико од њих одметне незадовољан његовом вером након што ју је прихватио?'
'Не', одговорио сам.
'Да ли сте се против њега борили?'
    'Да.', одговорио сам.
'Како се борба завршавала?', упитао је.
    'Борба између нас и њега промењиве је среће; некада победи он, а некада ми.', казао сам.
    'Да ли прекрши задану реч?', упитао је.
    'Не, али сада смо у периоду примирја с њим и не знамо шта ће он у њему урадити'. Ниједан одговор није ми пружио могућност да кажем било шта против њега осим овог.
'Да ли је тако нешто говорио неко пре њега.', упитао је, па сам одговорио да није.

Тада је казао преводиоцу да ми каже:
1. 'Питао сам те за његово порекло а ти си споменуо да је он међу вама угледног порекла. То је случај свих посланика, они се појављују у најугледнијој породици свог народа.
2. Даље сам те питао да ли је неко од његових предака био владар, а ти си изјавио да није, а да је неко од његових био владар, казао бих да је он човек који тражи власт својих предака.
    3. Потом сам те питао да ли га следи угледан свет или од њега слабији и сиромашнији? Ти си рекао да га следе слабији, а они су следбеници посланика.
4. Питао сам те да ли сте га сумњичили за лаж пре него што је почео говорити оно што сада говори, одговорио си да нисте па сматрам да сигурно када није лагао на народ како би сада лагао на Бога.
5. Даље сам те питао да ли се било ко од његових следбеника одметнуо незадовољан његовом вером након што ју је прихватио. Ти си одговорио да није. Такво је веровање када његова лепота обузме срца.
6. Питао сам те да ли се њихов број повећава или смањује, па си казао да се њихов број повећава. Тако је са веровањем док се не употпуни.
    7. Питао сам те да ли ратујете са њим па си потврдио да ратујете, да је исход променљив, па некад ви победите, а некад он. Такви су посланици, буду искушавани, али на крају победе.
    8. Питао сам те да ли испуњава задату реч а ти си одговорио да испуњава. Такви су посланици, они испуњавају задату реч.
9. Питао сам те да ли је то што говори рекао неко пре њега, па си казао да није, а ја кажем: 'Да је неко пре њега у то позивао казао бих да је следбеник говора који је некад пре казан.'
Затим је упитао шта нам наређује, па сам  му одговорио да нам наређује намаз (молитву), зекат (издвајање део иметка за сиромашне), одржавање родбинских веза и чедност. Тада је Херакле казао: 'Ако је то што кажеш истина, он је онда веровесник. Ја сам знао да ће се појавити веровесник, али нисам мислио да ће бити од вас. Када бих знао да ћу до њега доспети, потрудио бих се да се сретнем са њим. А кад бих био код њега, прао бих му ноге. Он ће сигурно освојити ово што је под мојим ногама'.
Каже Ебу Суфјан: Потом је Херакле затражио писмо Божијег Посланика, мир над њим, па је у њему прочитао:
'У име Аллаха, Милостивог, Самилосног.
Од Мухаммеда, Божијег роба и Његовог посланика Хераклу, великану Византинаца.
Нека је спас на оног ко следи Прави пут!

    А затим:
Позивам те позивом Ислама: Прими Ислам, бићеш спашен, и Бог ће те наградити двоструком наградом. Ако одбијеш, сносићеш грех свој и грехове својих поданика.
О следбеници Књиге, дођите речи која је једнака и за нас и за вас: да не обожавамо никог осим Аллаха, да му ширк не чинимо (никога и ништа равним не сматрамо), да не сматрамо једни друге боговима осим Аллаха па ако то они одбаце, реците: 'Будите сведоци да смо ми, уистину, муслимани'. (Кур'ан, поглавље Имранова породица, 64.)'
Ебу Суфјан је казао: „Када је Херакле казао шта је имао да каже и када је завршио са читањем писма, око њега је постало бучно, подигли су се гласови и ми смо изведени. Рекао сам својим пратиоцима да је углед Ибн Ебу Кебшета  стварно порастао и да га се плаши и владар Византа. Од тада сам био стално у уверењу да ће Мухаммед заиста победити, све док ми Бог није дао да примим ислам.“