Из далеког и хладног Сибира у топлу Босну
Сестро, никад те нисам уживо видела, али си ми драга као да те дуго познајем.
Хладни Сибир. Место где има мало људи и живота. Родила сам се и живела тамо. Русија, јако сиромашна земља. Иако се хвали величином, носи једну кобну нит - тишину и језу. Пуна неверства, сиромаштва и празнине.

Живела сам тамо све до смрти мога оца. Након тога одлазим у Крим с тадашњим мужем и сином. Нисмо се добро слагали, па смо се разишли. Мајка је дошла да живи са мном. То ми је било велико олакшање.

Да бисмо преживеле, радиле смо разне послове, као на пример спремање и продаја хране. Бориле смо се да некако преживимо.

Радиле смо с једном муслиманком (по имену). Она нам је често причала о Богу. Међутим, није нас звала у џамију, већ на предавања Јеховиних сведока.

Духовност је код мене увек била присутна, посебно у том периоду. Требало ми је одушка и смираја. Надала сам се да ћу га негде наћи, јер сам била погођена губитком оца, а затим и мужа.

Ишла сам на наведена предавања и била поносна, срећна и задовољна. Предавачи су били љубазни и пуни аргумената који су тада били довољни. Било ми је као у сну. Срећна и задовољна оним што сам искусила.

Истицала се жеља да будем покорна Богу. Нисам ни слутила куда идем, јер још увек нисам спознала Истину.

Однос према исламу у том периоду живота, био ми је јако чудан, пун предрасуда. Нисам знала, али ни желела да га боље упознам. Имала сам властито виђење. Ислам ми је био као нека хиндуистичка религија. Питала сам се да ли муслимани уопште верују у Бога. Тако је текао мој усамљени живот. Напредовала сам у новом друштву. Читала сам много и сакупљала сам литературу. На неки начин, била сам њихов мисионар. Борба за бољим условима живота није ми дозвољавала да останем у Криму.

Почела сам да тражим бољи посао. Једна ми је девојка предложила да одем у Шпанији. Након дугог размишљања, кренула сам илегално, преко Босне, тражећи неки нови свет „трбухом за крухом“.

Пут је био неизвестан и тежак. Стигли смо до Босне, а одатле је требало наставити кришом преко шума. Нисам пристала. Запитала сам се зашто да не останем у Босни када је тако фино. У њој сам се осећала природно и као код куће. Пријала ми је топлина народа, која је као и код нас, Руса.

Остала сам и заљубила се. Био је то још један разлог због ког се нисам вратила кући.

Почела сам се одомаћивати у Сарајеву. Нови живот, нови људи, али све некако приступачно и познато. Међутим, судбина ми није дозволила да се нађем у далекој Шпанији. Брзо сам савладала језик, нова правила и почела сам да радим и да се борим за живот.

Из Русије сам донела пун кофер књига религије Јеховиних сведока. Муж ми је муслиман и било му је чудно што сам ја у тој секти, али није пуно обраћао пажњу.

У то време, мој муж није био нарочито побожан. Често смо се расправљали око вере. Он не одустаје да је Ислам истина, а ја не дам да се напада моја тадашња визија. Конфликти су били јако заморни и чести, па смо одлучили да уђемо у озбиљну дискусију. Неко мора изаћи као победник. Религија је јако важна ствар у односима људи и не може се тек тако прећи преко туђег става,  колико год да је љубав била јака. Љубав према религији је веома важна и јединствена.

Како ћемо пребродити новонасталу ситуацију? Не можемо да чекамо да одговор сам дође. Чак сам га звала на наша предавања у Сарајеву. Није хтео да долази, никако.

Идемо даље. Имамо Библију и купићемо Кур'ан. Морам му доказати да није у праву. Нисам волела ислам и Кур'ан. Самим тим сам имала више мотива да се борим против тога. Боже, каква сам то била!

Пре него што смо дошли до Кур'ана, код једних пријатеља сам наишла на фантастичну књигу „Тријумф Истине“. Надала сам се да ће то бити мој доказ против њега. Помислила сам да се у њој сигурно налазе порази за ислам и његове заблуде. Никада не бих рекла да је пуна доказа против онога што сам проповедала.

Свако вече бисмо је читали. Почела сам све више да црвеним и саму себе да негирам. Убрзо сам почела да схватам да ово није књига која ће потврдити оно у шта верујем. Напротив, она ми је била доказ да наставим да истражујем.
 
Све те године сам била убеђена да сам срећна као Јеховин сведок. Међутим, касније сам схватила да нисам била у праву.

Ислам није оно чиме сам га сматрала. То није хиндуистичка религија у којој се верује у више богова, животиња. Напротив, схватам да је ислам нешто сасвим друго. Морам да идем до краја и морам да испитам да ли је он заиста Истина и да ли води Правоме путу.

На посао сам носила Кур'ан који сам купила. Запазила сам да се спомињу Исус, односно Иса, Абрахам, односно Ибрахим, нека је на њих Божији мир, као и честита Мерјем (Марија). Мислила сам да је то потпуно другачија религија. Подвлачила сам битне делове у Кур'ану. Полако сам схватала истину. Једва сам чекала тренутак када ћу да имам времена за читање на послу. На половини читања племенитог Кур'ана, нешто је почело да се буди.

Једног дана сам видела муслиманке у радњи близу посла. Отворила сам врата и ушла тражећи одговоре. На зиду сам приметила нешто написано арапским словима. Шта је то, нису знале, али су ме упознале с једном сестром која је знала.

С њом сам се убрзо упознала и све  је почело да се мења. Почели су сусрети с пуно људи, који су знали да објасне, да пренесу и да дочарају прави осећај лепоте ислама у срцу.

Била сам позвана на скуп, где је једна странкиња, Немица, требала да прими ислам. Понудили су јој да постави питања пре него што изговори Шехадет. Није их поставила. Све јој је, дакле, било јасно. Међутим, неко је стално дизао руку постављајући бујицу питања. То сам била ја.

Добивши одговоре и доказе, одлучила сам да станем уз нову муслиманку и примим ислам. Нико то није очекивао, па ни мој супруг. Ускоро су уследили текбири, откриће среће и сузе. Нови, свежи ваздух испунио ми је плућа. Остало је сувишно описати. Пронашла сам Истину.

Напредовање је почело. Трудила сам се да што више сазнам и да што више применим у животу. Абдест (обавезно верско прање пре обавезне молитве) сам у почетку узимала дуго, клањала сам по читав дан, желећи да испоштујем све одједном. Хиџаб је била једна од тих нових ствари. Када је једна сестра чула да сам се покрила, купила ми је адекватну одећу.

Наставила сам да поштујем наредбе нашег Створитеља. Надам се да ћу то радити и у будућности. Инша-Аллах!

У животу верника морају да се нижу искушења. Она нису препреке већ начин да нас Аллах очисти.

"Коме Аллах хоће вернику добро, стави га на искушење." (хадис)

Данас живим градећи породицу и надам се да ће Аллах бити задовољан тиме. Од тога нема ништа лепше на дуњалуку (овом свету). Молим Узвишеног Аллаха да моја мајка прихвати Истину, којој је тако близу. Амин!

Желим да и даље напредујем, хоћу да будем што бољи пример својој деци. Молим Аллаха да нас све састави у Џеннету (Рају)!
Умму Талха